Интервју: Луна Лу

Од налив пера до компјутерског екрана новинарка и ТВ лице Луна Лу открива нам посебности своје ауторске Јутјуб емисије о срећи, охрабрујући младе да да не забораве да сами треба да преузму први корак и буду радознали и смели у послу.

 

С обзиром на то да сте радили на радију, филму, телевизији, а тренутно пишете и водите онлајн
емисију, ста бисте тачно рекли да је ваше занимање?
Никад за себе не кажем да сам новинар јер нисам, завршила сам ФДУ смер позоришне
продукције, али сам у међувремену почела да пишем, објављујем, снимам, радим на радију,
истражујем, померам границе, провоцирам. У сваком случају причам све време неку своју причу и
идем неким својим путем тако да се слободно може рећи да сам по занимању ЛунаЛу.

Водили сте емисије Штиклом у врата, ПОПодне, Глам шпајз, Гламурама и бавили сте се темама
везаним за моду и естраду, међутим сада сте фокусирани на потпуно другачију тематику. Шта
се променило?
Људи виде промену онолико колико су спремни и да се у складу са њом промене. Они који су
одлучили да читају само Политику на папиру недељом њима се чини да је цео живот исто. Никад
се нисам бавила модом као модом јер презирем модну индустрију, естрада ми је била
занимљива јер је за нас из андерграунда она била забрањено воће тако да је мој омиљени жанр
та нека лифестyле еџтраваганзза. Волим да самој себи померам границе комфора и да се стављам
у незавидне ситуације, не волим комфор, ужегло волим да осетим адреналин. Свој посао волим
да упоредим са вожњом Формуле 1 ако нема тог узбуђења нешто не ваља.

Све чешће чујемо да је епитет “мртво море” опис савременог друштва. Да ли емисија Талија
служи да то промени?
Морам да Вас исправим и да вам кажем да је пуно људи који виде ван оног сервираног, када се
саберу сви резултати нпр Талије на Yоутубе каналу и Фејсбуку ми представљамо једну заједницу
људи која нас прати, а то је један град од преко 60.000 људи. Сви они имају неке своје пријатеље,
колеге, комшије којима причају о ономе што их је заинтересовало тако се идеја шири, баш као и

заједница тако да много је више оних људи који желе активно да учествују у сопственом животу
него зомбија. Људи се полако буде а то је процес и он захтева време.
Од почетка емитовања Талије прошли сте кроз три серијала. Осам минута о срећи, у потрази за
добротом и осам минута о љубави. Да ли сте очекивали да ће се емисија развијати баш тим
током?
Серијал Талија не постоји ни 2 године, сезоне смо мењали не на годину дана него када сам
осетила да је време за нов ниво игрице, а научила сам пуно тога и даље учим. Оно што је
најбитније јесте да људи желе да чују нешто паметно и да то не мора бити славна особа и да не
желе естрадне ликове то је најбоља вест икада.

Талија оставља утисак емисије о осећањима, размишљањима и неким унутрашњим стварима, а
опет и о унутрашњем животу. Колико је тешко пронаћи саговорнике?
Саговорници су добро осмишљени, такорећи радим кастинг за госте и пошто сам већ 25 година у
овом послу постављања питања веома добро знам и могу да предосетим ко би могао да да
занимљива решења у складу са искуством и оним што га је у животу обележило.

Можете ли издвојити неку епизоду или саговорника који је на Вас оставио посебан утисак?
Има епизода које се сниме саме од себе, а има оних око којих мораш да се потрудиш. Снимам
документарно и никад не знам шта ће да нам се деси тако да свака епизода има причу за себе
Најважније што ми се десило у досадашњем раду јесте што се појавила Ања Турански у мом
животу, она је сниматељка и монтажерка емисија и нас две смо двочлана женска банда која иде у
потрагу за пленом који ће осоколити, охрабрити, забавити и инспирисати гледаоце.
С обзиром на то да Талија као емисија има већ преко сто епизода, можете лид а је замислите
као телевизијску емисију или ће онлајн остати главна платформ на којој радите?
Онлајн апсолутно, оно што ће Вас тек забавити је што крећемо да радимо све емисије уживо и да
их пренесимо преко Фб странице Талије и Талија yоутубе канала, то је тек нов степен креативног
лудила. Телевизија делује као неки мамут, левијатан који изумире – ко се са звучног икада вратио
у неми филм, па зар не?
Као неко ко има искуства у различитим облицима медијског света , шта бисте поручили
младима који тек улазе у ове воде?
Не смеју плашити неуспеха. Нека пробају што више ствари. Останите радознали, смели па чак и
помало безобразни и не плашите се конкуренције и идите увек корак напред. Нема опуштања!