Лепота је у оку посматрача- ово је мисао која често бива маргинализована од стране данашњице која одбија да прихвати чињеницу да је лепота субјективна. Кроз историју можемо јасно приметити да је појам савршеног изгледа релативан и крајње променљив. Упркос томе, оптерећеност изгледом код младих, а поготово код девојака, постаје све озбиљније, до мере да се акценат више ставља на изглед него на друге вредности особе. То код младих ствара огромну конфузију и креира сасвм нов систем вредновања који врши притисак на њих да учине све како би задовољили нови критеријум.
Појам идеалне женске фигуре се другачије тумачио у различитим епохама. У древном Египту се слика идеалне жене односила на оне које су релативно ниске (ниже од просечне данашње жене), уског струка и рамена, и симетричног лица. Симетрија је Египћанима била од круцијалне важности када се процењивала лепота. Контрадикторно египатском, грчко схватање женске лепоте у Антици је подразумевало нешто крупније жене, које су поседовале облине и које су биле светле пути. Наиме, у Кини, за време династије Хан, идеална жена је била она која је тзв. „ситне“ грађе, без облина. У том периоду је забележено да су жене користиле шминку ,сличну данашњој, како би креирале илузију светле, готово беле пути и великих очију. Такође, жене са малим стопалима су биле виђене као атрактивније, те су многе носиле обућу која је била и до неколико броја мања, како прикриле своју праву величину. Овај подухват је био уобичајан у том периоду и многе жене су имале издеформисана стопала због тога. Ренесанса је била епоха која је опет драстично променила схватање женске лепоте. У Италији су идеалне жене биле оне које би данас важиле за гојазне. Ситуација је слична и у Великој Британији за време владавине краљице Викторије. У 20. веку након Првог светског рата, жене добијају нову позицију у друштву, и тад је први пут забележено да запослене жене не припадају најнижем сталежу. У том периоду, када су се жене бориле за своја права, одбијале су да истичу своје тело, те су носиле гардробу сличну мушкој. Груди су биле равне, струкови недефинисани. Четрдесетих и педесетих година је, када је чувена Мерилин Монро завладала сценом, уведен и нов критеријум за женску фигуру, а то је да обим груди буде сразмеран обиму струка, односно фигура пешчаног сата. Овај појам је био пољуљкан појавом модела и модних ревија касније и када су жене изгледале готово анорексично. У том периоду су булимија и анорексија узеле маха код младих. У данашње време се од девојака опет очекује нешто друго. Сви женски атрибути „би требало“ да буду наглашени, струк што ужи, тен што тамнији. Жене са пуним уснама су виђене као лепше.
Константа брига и притисак који је вршен на женску популацију да изгледају на одређен начин како би биле прихватљиве у друштву је све већи. Жене прибегавају разним средствима попут соларијума, ботокса, пластичне хирургије како би изгледале као оне које медији пласирају. Њихово физичко здрвље је сваки пут стављено на коцку када се определе за неки од наведених поступака. Поред тога, болести попут анорексије и булимије су све чешће.
Здраво тело и дух јесте оно што би медији требало да промовишу. Ова опсесија и стална потреба да изгледате на одређени начин је апсурдна јер је, као што се могло видети кроз историју, идеја лепоте и савршености крајње субјективна. Како је овај проблем најчешће присутан код тинејџера, све школе би требало да уведу посебне наставе где би објасниле последице ових подухвата и подигле свест код деце.
Последњи радови
Студентски радови26. јун 2018.Evropa na biciklu
Студентски радови21. јун 2018.Идеална женска фигура?
Наука и уметност20. јун 2018.„Глумци су се вратили публико!“
Студентски радови5. јун 2018.Збогом загревању столице