Ако се на време открије, ХИВ вирус спада у хронична обољења са којима је могуће неометано живети, те је зато неопходно подизање свести људи о томе и редовно тестирање које би омогућило правовремену терапију.
Према подацима Инситута за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“, Србија не спада у врх листе по броју оболелих, али пораст броја позитивних на ХИВ вирус је ипак приметан.
По њима, у 2016. години откривене су 124 нове особе инфициране тим вирусом, 43 особе је дијагностификован АИДС, док је седам особа умрло од исте болести.
ВД. Дикректора инстутута „Батут“, Верица Јовановић, изјавила је на бесплатном тестирању које је организовано у Делта ситију поводом обележавања Светског дана АДИС-а како није необичан пораст броја заражених, јер је тако свуда у свету, али да је итекако потребно организовати бројне активности, попут трибина и бесплатних тестирања, које би подигле свест људи о значају раног откривања.
„У Србији, према доступним подацима живи више нешто више од 2000 особа инфицираних ХИВ вирусом, а процењује се да 33% особа не зна да је инфицирано, те се,на откривању тога треба радити. Уколико се правовремено открије и укључи терапија, ово је хронична болест са којом се може дуго и без последица живети“, каже Јовановић.
Од укупног броја оболелих, према њеним речима, чак 45 одсто је из Београда, 23 из Војводине а преостали број иy Централне Србије. Такође, број мушкараца позтвних на ХИВ вирус је 11 пута већи у односу на жене.
Особе измедју 20 и 49 година заузимају 80 одсто броја нооткривених који су заражени.
Ако се узме у обзир да ХИВ инфекција може дуги низ година протицати без икаквих знакова и симптома, једини начин да сви ти људи који су имали ризично понашање, тестирају.
Тамара Пајић, којој је ХИВ вирус дијагностификован пре нешто више од три године, каже да јој е то тестирање спасило живот.
„Живим потпуно нормалан живот, једино што морам је да редовно пијем лекове. Али то исто раде жене које пију антибеби пилуле.“
Како је испричала, само једна несмотрена ноћ на летовању са другарицама коштала ју је здравља, али чињеница да се тестирала одмах до повратку у Београд, свесна свог ризичног понашања, спасила јој је живот.
„Тестирала сам се чим сам дошла кући. Знала сам да су шансе велике, али игнорисање проблема није било решење. То би ме на кратко уљуљкало у уверење да сам здрава, док прави проблеми не дођу. А онда ко зна, можда сада не бих разговарала са вама“, рекла је она.
Њена другарица Сања Јовић, која је са њом провела летовање, такође се по повратку у Београд тестирала.
„Имала сам полуризично понашање, да тако назовем то, и иако је изгледао здрав, нисам познавала дечка, морала сам се тестирати“, каже Сања.
Њени резултати су били негативни, али каже да би се, када би јој се поновила слична ситуација, опет тестирала.
„Зашто да не. Поступак је потпуно безболан, а немате шта да изгубите, или изађете из лабораторије мирни, или знате да сада следи период терапије. У сваком случају, ви добијате“.
Др Жофија Бастаји испред Светске здравствене организације (СЗО) такође је присуствовала обележавању Светског АИДС дана и тада рекла да се у Европи број људи позитивних на Хив вирус повећао за 7 процената, што значи да у Европи тренутно има 2 милиона „позитивних“ људи, те да је број и даље у порасту.
Због тога, рекла је она, треба подићи ниво свести колико су превенција и тестирање важни.
СЗО је издала нову стратегију која се спроводи до 2030, рекла је Бастаји, а њени циљеви су, да 90 одсто процењеног броја особа које живе са Хив-ом буде дијагностификовано, да међу дијагностификованим особама 90 одсто буде на лечењу антиретровирусним лековима и да 90 одсто особа на лечењу не може да пренесе на дрге инфекцију путем крви.
Последњи радови
Интервју недеље6. фебруар 2017.ИНТЕРВЈУ СА ЛЕЈЛОМ АВДИЋ, ЛИЈЕВИМ БЕКОМ РК „СЛОГА“- Студентски радови6. фебруар 2017.Жедни поред воде
- Интервју недеље6. фебруар 2017.Слободан Јовановћ кроз живот раван филму
- Интервју недеље4. јануар 2017.“Заједно су прошли кроз рат, али нису преживели мир“