Халштат је градић у области Салцкамергут која се налази на северозападу Аустрије. То је област која се протеже од града Салзбурга до Дахштајн планина и чији је велики део уписан у UNESCO листу Светских баштина, укључујући и ово мало место. Халштат се налази на 508 метара надморксе висине, на обали Халштатског језера, једног од 76 језера у овој области. Иако делује као недоступно и негостољубиво подручје, сматра се за најстарије насељено место у Европи јер се у том региону налазио први светски рудник соли. Управо тако је овај град и добио име, од старог келтског назива за со што значи – „ХАЛ“. По овом граду се назива и праисторијска „халштатска култура“ из раног гвозденог доба, која је такође део Светске баштине. Рудник соли допринео је да ова област у прошлости буде веома богата, јер је со била веома драгоцена роба. Све до 19. века до Халштата се могло доћи само чамцем или веома уским планинским стазама. Да би се направио пут, разбијане су стене и пробијани тунели. Можда је баш због тога ово место сачувало своју бајковиту лепоту.
Данас је много лакше доћи до њега, од Беча до Халштата постоји неколико путева, преко Линца или Граца, а вожња траје око 3 сата. Занимљиво је то да годишње ово место посети око осамсто хиљада људи, што је огроман број с обзиром на то да се простире на површини од само 14 км2 и броји нешто више од 750 становника.
Ипак, чак и када врви од туриста, што се углавном дешава лети, овај градић је веома мирно и спокојно место.
Осим прелепо уређених уличица, главни трг Брунен плени лепотом старих живописних, планинских кућа са дрвеним шалонима и терасама, различитих боја, што доприноси шаренилу и јединствености града. Неке од њих потичу још из 16. века.
Изнад самог места , где се долази жичаром, налази се Рудолфстурм (Рудолфов торањ), одбрамбени торањ с краја 13. века, који је од тада до средине 50. година прошлог века служио као резиденција за управитеље рудничким операцијама. Данас је то ресторан са једним од најлепших погледа на свету. Непосредно испод Рудолфтурма је видиковац у облику прамца на бродовима, а поглед са њега сврстан је у поглед Светске баштине UNESCO-а. 
Халштат поседује и најстарији рудник соли на свету. Иако је стар преко 7000 година, он и дан данас функционише. Поред занимљивих прича водича о језеру које се налази у центру рудника и најдужем подземном тобогану на свету, овде постоји и биоскоп који се налази 400 метара испод земље у коме се може погледати филм о томе како је изгледао један радни дан у бронзаном добу. У овом руднику со називају „белим златом“. 
Још једна занимљивост, која је уједно и мало застрашујућа, је та да због малог капацитета халштатског гробља, није било довољно места да се сахрајују становници града, па је у малој капели направљена кућа костију Беинхаус са око 1200 лобања. Кремирање није било дозвољено, па су након 10 година, вађени остаци, излагани светлости неколико недеља док не добију боју слоноваче и након тога су пребачени у костурницу. Свака лобања је осликана цвећем, венцима и другим симболима. Овај обичај започет је у 16. веку, а последња лобања је постављена 1995. године. Како је све у знаку соли, не чуди што су сувенирнице испуњене малим фигурама рудара, магнетима и снежним куглама са овим мотивима.
Постоје два идентична места под називом Халштат – једно у Аустрији, друго у Кини. Људи су толико фасцинирани овим местом, да је чак једна компанија из Кине, која се бави рударством, одлучила да у 2012. године направи реплику Халштата. Место изгледа идентично као у Аустрији, бар на фотографијама, а чак је и градоначелник правог Халштата присуствовао церемонији отварања, тада је потписан и споразум о културној размени.
Последњи радови
Студентски радови3. септембар 2019.халштат – град из бајке
Студентски радови1. јун 2019.Еволуција женске моде
Студентски радови1. јун 2019.Естетска хирургија код младих девојака – да ли друштвене мреже утичу на то како видимо себе?
Студентски радови1. јун 2019.Музеј ваздухопловства – 30 година постојања или укидање?