Наука и уметност

Грчка:Метеори

27. децембар 2011.
jevricjelena

На раскршћу Европе,Азије и Африке налази се колевка цивилизације.Држава са 11 милиона становника,стециште многих творевина:културних ,духовних  и политичких…Грчка.Скоро свако здање у њој има неки историјски значај,неку своју причу и свог Аполона,Афродиту или Ареса који је чува и будно мотри на њу за случај да неко од непријатеља крене да руши оно што су они, богови,заштитници вековима градили,како би сва чула једног посматрача била задовољена.

Манастири Метеори су свакако најимпозантнији призор,они,сами по себи а и пут који води до њих.Високе стене као чувари једне ванвременске лепотеиза којих,један лаик би рекао,нема ништа.Из Каламбаке се ова скупина манастира не види , али истински трагачи за лепотом и вредностима знају да се право злато крије на најнеобичнијим местима.Оно што свакако чини неко место још лепшим јесте залазак Сунца.Ухватити смирај дана на овом месту, за Грке значи ухватити неухватљиви моменат….залазак Сунца,природа,тишина и ти…Прилазећи овој скупини манастира,коју за сад чини само шест манастира (а некад  их је било 23), као да улазиш у потпуно нови свет,свет у коме живе бољи људи, у коме и сам постанеш бољи човек.Свет у коме ресте лепше и мирисније цвеће,дрвеће је зеленије и раскошније као да је сама природа направила за себе свој кутак.Грчко ,,метеора” значи ,,окачено камење”у смислу ,,камење које лебди у рају”.Називају се још и ,,висеће стене” настали су повлачењем мора пре неколико хиљада година.Први религиозни објекат основан је 985.године када се монах Врнава настанио у пећину. 1832.године монах Атанасијос бежећи од Турака,сакрива се у планине и оснива први манастир Велики Метеори.Касније су се изградили  и остали(Варлаам,Агиос,Николаос,Роусаноу,Агиа,Трида,Агиос Стефанос).После Свете горе ови манастири су једни од највреднијих скупина у Грчкој, а калуђерске заједница која се формирала на овим стенама је јединствена у свету.Налазе се и на списку културне баштине УНЕСКО-а.Карактеристични су по свом положају,саграђени су на стенама-стубовима који држе ове објекте на висини од 623м.Монаси који одлуче да остану ту не силазе у град.Живе само од онога што добију од мештана.Ако пак, не добију ништа умиру од глади.Постоји једна просторија у коју се смештају њихове кости,чак се и не сахрањују.Необичан пејзаж изазива мешавину страхопоштовања и задивљености.У прошлости се доманастира стизало мрежом која је чекрком спуштана и подизана.1920 за време обнове манастира уклесана су степеништа како би се лакше долазило до самог манастира.

У новије време овај крај је прави изазов за фри климбере,а један од њих нам прича своју причу: ,,ја сам унутра,погледам кроз терасу и видим тачкице у покрету.Ах!да!то су моји другари.Осећао сам се заштићено,не знам да ли је то због манастира или због тога што сам знао да ми нико и ништа не може прићи и повредити ме…као у мајчином загрљају,онда кад смо били деца”.

Лепота свега онога што око може да види,уши да чују, а срце да заволи натера човека да остане ту где се творац свега тога потрудио да осетиш мир, топлину и спокој.Грци кажу да овај призор делује на човека тако да га никад не заборавља.Они којима је истински потребно да осете мир и чистину , када дођу овде бивају исцељени, а њихове “батерије” напуњене за један дужи период