Вести из несвести

Град на реци Амстел

4. јануар 2015.
Вук Маричић

    Амстердам, или како становници воле да га зову – „град слободе“, вековима представља европски центар посебности и иновативности. Његове кривудаве улице, које попут крвотока спајају и превладавају хладне и непредведљиве канале, његови бројни  барови, али и универзитети и музеји, чине овај град местом које никога не оставља равнодушним.

    Било да долазите авионом, аутобусом или возом, сасвим извесно је да ћете у Амстердам закорачити преко трга Дам. Ово чвориште града, које једном улицом упућује на Главну железничку станицу, а другом на Краљевску палату, учиниће да се осећате сигурно и добродошло. Одатле, где год кренули, сналажење није лако. Јер, овде нема правих углова. Нема пространих улица и булевара које би спајале делове града. Улице су овде растресите, вијугаве, често прекратке или пак, предугачке. Ово је, кажу амстердамљани, урађено с намером.

    Наиме, својим неправилним и често кружним обликом, што се може увидети првим погледом на мапу града, ове улице чине да се осећате слободно и неоптерећено. Било да корачате око полукружних канала или петоугаоних тргова, пут вас често може одвести тамо где нисте планирали. A ко зна, можда је баш то место оно на које и треба да одете. Заправо, читав град почива на око деведесет острва повезаних са скоро две хиљаде мостова. Корачајући ужим центром, који се од крајње тачке реке Амстел простире у два крака попут коњске потковице, наићи ћете на својеврсну урбану џунглу. Са једне стране улице може се наћи велелепна католичка катедрала, поред ње Old Church Pub, а прекопута – продавница канабиса. Врло близу је и старо градско гробље, по која сувенирница, али и дама која вас позива да посетите Улицу црвених фењера. Сваке вечери, хиљаде знатижељних туриста слије се у ову улицу како би се својим очима уверили у концепт слободне проституције која овде цвета још од 16. века, а која је од 2000. године потпуно легализована.

    Либералне тежње обликовале су изглед и развој овог града вековима. Све је почело у време развоја поморске трговине током XV века, када су хорде морнара и трговаца дефиловале  дуж Амстела. Њихове потребе биле су јасне – одмор, слобода, што мање ограничења. Како су године пролазиле, тако су се ове потребе прерасле у идеје, а идеје у правила и законе. Становници Амстердама ништа не цене више од слободе и отворености. Можда најсликовитији пример овога су њихови прозори. На њима никада нећете видети завесе, чак иако су просторије у којима људи живе у нивоу улице. Шта више, често крај прозора остављају фигуре, слике или писане поруке, којима изражавају своја уверења, стил живота или стремљења. На једном таквом прозору у улици вечито окићеној улици Утрехтштрасе, стоји огледало са натписом: Не гледај себе, гледај око себе!

    Поред ове разуздане стране, Амстердам ће вас засенити културним садржајем. Више од осамдесет музеја и стотине галерија, дају овом граду почаст да буде место са највећим бројем културних приредби на свету. Најстарији од њих је Ријкс музеј, основан 1800. у Хагу, да би се осам година касније преселио у холандску престоницу. Лоцирана на самој основи потковице, ова традиционално холандска грађевина од црвене цигле са кулама и сводовима, чува непроцењиву колекцију радова Рембранта, Ван Гога и Вермера. Посебност амстердамског менталитета и начина живота огледа се и на овом месту, кроз занимљивост да кроз једну овако величанствену грађевину пролази бициклистичка стаза, како бициклисти не би морали да круже око ње. Када је реч о музици, ту је Бимхаус. Ова модерна концертна дворана  на обали Иј залива, незаобилазна је станица сваке музичке турнеје. Било да је реч о класичној, џез или популарној музици, на пасарели испред улаза свакодневно се формира дугачак ред посетилаца који су дошли на концерт или неку другу изведбу. На сасвим другом, југоисточном крају града, налази се Амстердамски Универзитет – дом за преко тридесет хиљада студената. Овај бастион образовања, основан још 1632. године означио је почетак научног приступа медицини у Европи. О томе сведочи и чувена Рембрантова слика Час анатомије код професора Тулпа, која приказује детаљ управо хирургије са овог  Универзитета. Данас, он се грана на седам главних дисциплина, које су даље подељене на бројне катерде и департмане.

Rijksmuseum-in-Amsterdam

    Међутим, град има и своју резервисану страну. Подаци говоре да је сваки трећи становник Амстердама странац, односно рођен ван Холандије. Већина тих људи живи у такозваном „балону енглеског језика“, где се друже и стварају породице икључиво са другим странцима, чију заједничку платформу представља енглески. Иако отворени и толерантни, чињенице указују да рођени амстердамљани ипак бирају друге холанђане за пријатеље и партнере радије но странце. Иако је на први мах немогуће рећи да су негостољубиви или судржани, мале су шансе да ће вас икада позвати у свој дом. Такође, када је реч о проституцији и уживању лаких дрога, јасно је да насупрот легалних канала стоји врло развијено црно тржиште. На ободима града, постоје крајеви где бајковити пејзажи бициклиста крај канала нестају и појављују се фигуре са капуљачама у мрачним пролазима. Овде вас саветују да не залазите.

    Оштар ваздух ношен са Северног мора сажима у себи све ове елементе. Вековну културу, слободарску мисао, либералне законе, шареноликост становништва. Овде човек може провести читаву годину, али и само један дан, а да за то време стекне искуство јединственог начина живота и културе једног града.