ГРАД КОЈИ РУШИ СВЕ ПРЕДРАСУДЕ

Панука, Пануцеа, Пануча, Бансиф, Панчал, Пенсеј, Пајчова, Панзиова, Банчова, Чомба, Панчова и коначно, од 1918. године, Панчево. Сви ови називи су мењани услед честих промена националности владара. По десетини имена је јасно колико пута Панчево није било српски град и то због веома важног стратегијског положаја. То је све довело до мултинационалног становништва и огромног броја различитих обичаја.

Од Панчева су сви узимали много, а за собом остављали јако мало. Од Панчева се увек очекује много, а даје се јако мало. Некадашња дика целе Југославије, данас је предмет исмевања и понижавања за све оне који у њему никада нису живели. Фабрике препознатљиве по целој Европи, сада су напуштене, оронуле зграде, пуне смећа, старих стројева, понеког залуталог шприца, и мириса старих времена. Само неке од њих су Утва, пивара основана 1722 године, Стаклара основана 1932, Теслина фабрика сијалица из 1931, Фабрика обуће бомбардована и срушена 1999, крзнара, Бродоремонт, и oстале.

Рафинерија нафте, Азотара, Петрохемија, данас се помињу када је реч о неком политичком скандалу, повреди на радном месту, о загађености и непријатним мирисима који се шире градом, а које суграђани ни не примете. Иако запошљавају на стотине радника, лаицима служе као главни епитет и мана овог дела Јужног Баната. Међутим, очигледно је колико су такви коментари површни. Панчево је много више од тога.

На сваком прилазу, налазе се мала села, са својим различитостима, традицијом и карактеристикама, мирисним њивама, у свим нијансама зелене и жуте боје, са домаћим животињама, псима чуварима и мачкама на прозорима, вредним бакама и декама који ране јутарње часове користе како би намирили домаћинства, пре јаког сунца.

Како се приближавате граду, тако је око вас све више ресторана националне кухиње, у шареним вртовима, поред река и потока. На десетак километара од Београда, зелени, цветни, мост преко Тамиша, је први знак да се налазите у српском граду истинске среће. Кеј са дечијим игралиштима, широким шеталиштима за љубавне парове, клупама за оне мало старије, мирнијим делом за риболовце и љубитеље пловидбе и кајака, који уводи у само срце места.

Недалеко од речне идиле, налази се чувена панчевачка гимназија „Урош Предић“, коју су похађали и у којој су предавали Урош Предић, Михаило Пупин, Милош Црњански, прота Васа Живковић, Небојша Глоговац, и многи други афирмисани грађани, уметници, лекари, спортисти, научници. Наспрам ње налази се пивара Ђорђа Вајферта, мада би боље било рећи остаци пиваре. Сада служи за повремени туристички обилазак као једно од бројних пропалих, неискоришћених, панчевачких потенцијала. Ту је црква Свете Ане, познате као Вајфертова капела, породична задужбина Ђорђа Вајферта. Одмах иза ње је Римокатоличка црква, на Тргу мученика, који је неретко служио за снимање домаћих али и страних филмских остварења. Међу њима су Маратонци трче почасни круг, Ко то тамо пева, Зона мртвих, Шешир професора Косте Вујића, Балкан експрес…

Млада суграђанка, средњошколка Лана Милић, презентује свој град као највољенији на свету. Каже да можда није најлепши, али да свако место овде има специфичну и дирљиву историју, након чије спознаје и најкраће посете нико не може остати равнодушан. Стигавши до центра, хаотичног, ведрог и подношљиво бучног дела, избегавајући децу која се возају у аутићима или малишане који једу велике шећерне вуне због којих не виде куда иду, долазите до укрштања одраслих који трче у оделима, са актовкама и фасциклама ,од институције до институције и тинејџера који ужинају јер је у току велики одмор у околним школама. Обичним данима је слика града таква. Вечери су још занимљивије јер има места за провод по свачијем укусу. По осмеху се види да јој је тај сегмент живота у Панчеву најомиљенији.

Постоје и традиционалне манифестације, за које тврди да “натерају” све суграђане да напусте своје домове и уживају у програмима тих дана.

Највећа таква дешавања су “Панчевачке летње вечери”, у Народној башти, на музичком павиљону, затим “Дани Вајферта”, као и интернационални карневал који сваке године окупи око 2000 костимираних учесника и бележи рекордни број посећености.

На крају ове туре, налази се тржни центар, Авив парк, који на дневном нивоу угости грађане из разних делова Србије али и региона.

Свесна да овај град заслужује веће поштовање, улагање, туристичко ангажовање, одлази у своју свакодневницу и гарантује да ће се сви који оду из Панчева вратити, кад тад.