Гомилање моћи води ка поданичком друштву

Владимир Павићевић, доцент Факултета политичких наука у Београду и заменик председника Нове странке сматра да су се последице изборних резултата из 2014. године одразиле у учвршћивању опасне личне власти која неће допринети остваривању и утврђивању демократског духа и атмосфере у нашој заједници.

На Факултету политичких наука у канцеларији Вере Рсовац, у којој је обављен овај интервју налазио се календар са Титовим ликом, уоквиреним јарким, нападним бојама, чији поглед одаје оштрину и очинску стогост усмерену на људе очаране харизмом вође, људе беспоговорно послушне.

,, Ауторитарне тенденције овде успевају највише због тога што постоји историја усмеравања ка ауторитету који у моје име треба да одлучи зато што он зна.“, каже професор Павићевић, наглашавајући реч ,,историја“ и завршавајући реченицу ироничном интонацијом.

Календар са Титовим ликом послужио је као симбол подсећања на раздобље у ком владавина права не само да није била утемељена, него је и за политику тадашњег режима била непотребна, а владавина права је од суштинског значаја за консолидацију демократског поретка, по мишљењу саговорника.

ФОРМИРАЊЕ ЛИЧНОСТИ

,, Мислим да сам се уобличио као личност која има политичке и идеолошке ставове негде на првој, другој години студија, под утицајем не само теоријске грађе коју сам читао на факултету него и оног што се дешавало око мене.“, објашњава професор. Присећајући се деведесетих, саговорник је сталоженим и мирним наративним тоном потанко објаснио како је у односу на неправичност некадашње власти формирао неке ставове о томе шта су вредносни системи овог друштва и на чему би требало да почивају. Тако друштвени отпор у ком је учествовао професор не само да је успео да мобилизује и удружи људе жељне промена, него је изградио личности које непоколебљиво заступају демократски стандард при оцењивању критеријума правде једног друштва. Та непоколебљивост код саговорника се назирала у подсмешљивом осмехивању које указује на исмевање манипулативног ефекта нечега што би требало да је давно превазиђено, а то је концентрација моћи у једној личности која своју популистичку моћ базира на урушавању грађанског, а уздизању поданичког друштва, како то објашњава професор Павићевић.

НАЈПОТПУНИЈИ САМ НА ФАКУЛТЕТУ

,,Сваки сусрет са студентима и студенткињама јесте прилика да се разговара о неким идејама, али то некада, када су велика предавања у амфитеатру наликује сцени. Ви морате да управљате том сценом, да знате како да реагујете на одређене ствари. Тако да ми се чини да сам на Факултету политичких наука најпотпунији.“, истиче професор објашњавајући како је на Факултету политичких наука осетио да постоје извесни театрални и реторички елементи што га је подсетило на период када је хтео да упише Факултет драмских уметности и Филолошки факултет.

,,Заниљиво је то што ми се чини да на Факултету политичких наука нису само политичке науке него има понешто и од ова два факултета.“ рекао је професор осмехујући се задовољно и испуњено због те констатације која сведочи о увиђању хармоније различитих афинитета у оквиру бављења жељеним и вољеним послом. Разлог због којег се определио за политичке науке почива на његовом интересовању за друштвене предмете. У средњој школи волео је дискусије о делима на часовима књижевности, филозофију, логику и опредељеност за такву врсту предмета расла је колико и одбојност према предметима природних наука. Интересовање за политику као науку јавило се тек на почетним годинама студија, а опредељење за међународни смер заснивало се на ставу да тај смер нуди најшири спектар штива друштвених и хуманистичких наука. Тек након дипломирања настала је жеља за професорким радом подстакнута учествовањем у једној истраживачкој групи.

,,Моје прво радно место уопште није било на факултету. Прво сам се запослио у Београдској отвореној школи, одакле имам страшно добра искуства. То је мала школа са 35 студената сваке године са којима се интензивно ради у истим овим областима друштвених и хуманистичких наука. Био сам јако срећан што сам уписао студије тамо и што сам имао прилику да радим.“ присетио се Павићевић са стално присутним осмехом на лицу изражавајући тако своје задовољство постигнутим успехом.

Дикција мог саговорника испуњена је звучним опадањем и уздизањем тонова којима су пропраћене речи чији је ефекат у складно организованој реченици јасно указивање на редослед почетка, средине и краја вешто образложене аргументације. Заступљеност драмских елеманата у говору професора Павићевића представља својеврсан ужитак за слушаоца.

У ОКРУЖЕЊУ БАЗИЧНЕ НЕИНФОРМИСАНОСТИ

,,Ми смо у једном окружењу страшне неинформисаности и то базичне о нечему што се дешава око нас“, казао је професор Павићевић, додајући: ,,Требало би да осећамо не само да смо део неке мале заједнице овде у Београду или у Србији него најшире, планетарне, да постоји нека могућност размене. Све то овде иде доста траљаво некада чак и не иде и осећамо као да смо у неком страшном заостатку.“

У разговору о предусловима политичког освешћивања у друштву, професор је са отвореним разочарањем истакао да је медијско стање у Србији заслужно за дезоријентацију народа у контексту избора једне власти која ће успоставити и успоставља владавину људи, а не закона.

Професор Павићевић је духовитом опаском да је чекање врача и лидера који ће нам изрећи шта је најбоље за нас и шта нас чека у будућности одговорио на то који би приступ и начин организовања наше заједничке будућности био најгори и најпогубнији. Предвидива, а не прорицана будућност је она која је потребна свакој политичкој заједници.

ВЛАДАВИНА ЉУДИ

,, Не верујем да су се последице резултата прошлогодишњих избора одразиле у учвршћивању демократског духа. Мислим да смо сада у опасности због учвршћивања једне опасне личне власти.“ рекао је професор Павићевић помирљиво климајући главом као да потврђује нешто што је давно установљено, али тек са исходом десетих парламентарних избора потврђено јачином искуства, а не спекулација.

,,Мало сам се изненадио што је та победа била толико убедљива. Изненадио сам се зато што напредна странка није заслужила својим деловањем у претходне две године да јој грађани дају овакву подршку.“, казао је професор, додајући: ,,Најшире посматрано ја бих то везао за страшни популизам који прати деловање напредне странке. То је једна страшна популистичка владавина и ауторитарна и незадовољан сам тим резултатима.“

Базична неинформисаност и једна дезоријентисаност и усмерење ка томе да свака идеја која је нешто савременија представља кочницу Србији, то је оно што представља узроке оваквом поверењу странци која је, по мишљењу саговорника, ауторитарна и популистичка.

Иако је током разговора о исходима избора доминирао осећај разочарања, ипак је на крају преовладао осећај вере у систем вредности која у такмичењу истрајности политике странака не сме да клоне, већ да јача.

,,Разумем шта се десило. Моја објективност је ту; питање је само да ли постоје неке идеје које ја заговорам, а за које сматрам да су конкурентније у односу на неке друге идеје, и наравно, заговорање тих идеја је више питање вере, али и питање провере колико те идеје могу помоћи више него неке друге идеје“, закључио је професор Павићевић уз ведар осмех осигуран вером у идеје за које сматра да могу помоћи напредовању и побољшању нашег друштва.