Гојазност – препрека за посао

,,Конкурисала сам на 13 различитих послова у последња три месеца. Чим ме послодавац види, ни не пита за моје образовање и квалификације. Превртање очима говори све. Тако је већ две године, неки су ми чак директно рекли да због тежине не могу да ме запосле, иако по радном искуству испуњавам наведене услове. Пре две године била сам на пробном раду за посао у администрацији, али и поред видљиво већег залагања и посвећености посао је добила друга особа – мршавија. Као да ми није довољно када чујем злобна добацивања непознатих људи иза леђа…”

Сузана Р.(32) из Београда није усамљен пример незаконите дискриминације гојазних људи приликом запошљавања. Њен проблем је медицинске природе, али послодавци ни не разматрају да ли је гојазност избор који је сама направила. Истраживања спроведена на америчком Јејл универзитету, показала су присутност дискриминације и код већ запослених – гојазни људи често се ,,заборављају” приликом унапређења, а уз то иду и ниже плате него код особа ,,прописане” тежине.

cm

Гојазност у пословном свету неретко асоцира на угрожено здравље, успореност, неумереност, али и лењост. Ера маркетинга не пружа другу шансу за поправљање првог утиска. ,,Предрасуде о гојазним особама су оно што спречава поједине послодавце да имају поверења у њих. Истраживања показују да се предрасуде развијају од најранијег узраста и да на њих утиче наша околина – највише породица и вршњаци”, истиче Милица Пријовић, психолошкиња и ХР консултант из Центра за истраживање и едукацију ТИМ. ,,Пријатна спољашњост у данашњој ери представља одређену предност која евидентно постоји. Ипак, на стручњацима који раде у ХР службама јесте да не подстичу дискриминацију и да критеријум изгледа не утиче на доношење коначне одлуке о предлогу кандидата, уколико они одговарају условима конкурса”, додаје она.

Одбацивање гојазних присутно је чак и у хонорарним, студентским пословима. Уколико желите да радите као промотер морате да имате пријатан (читај: атрактиван) изглед. ,,Другарица ми је понудила да радим промоције, јер је агенцији у којој она ради била потребна још једна девојка. Продаја коју сам остварила тај дан била је изнад просека, али ми је промолидер нагласио да је потребно да смршам како бих опет била ангажована”, говори Вања М. ,,Никад као задруга нисмо имали овакав проблем. Послове су добијали сви, не само гојазни, већ и ниски, високи, лепи и мање лепи, јер су ово привремени послови и свако ко хоће да ради и буде вредан, сва врата су му отворена. Послодавцима су потребни радници, а не манекени. Нерадници, ма како изгледали, немају шансе”, поручује Милена Новаковић из Омладинске задруге Тим. Послодавци се у једном слажу – за њих дискриминације нема, барем не очигледне.

Законом о раду забрањује се сваки облик дискриминације приликом конкурисања за посао, а оштећена особа може пријавити свој случај Инспекцији рада. Казне за правна лица која не поштују прописан закон крећу се од 800.000 до 1.000.000 динара (члан 273. Закона о раду). Поред Инспекције рада, ту је и могућност обраћања Повереници за заштиту равноправности која може покушати да направи компромис између две сукобљене стране. Косана Бекер, помоћница Поверенице за заштиту равноправности, потврђује необавештеност, али и страх дискриминисаних особа податком да њиховом Кабинету није поднета ниједна притужба по овом основу дискриминације на раду.

Гојазност није само препрека при запошљавању, већ и у друштву које не прихвата различитост. Од истраживања која нас упозоравају да уколико се дружимо са пуначким људима и сами ћемо такви постати, преко отварања фризерског салона у Британији само за гојазне људе и додатних такси за места у авиону, па све до предлога да се мршавој деци дају веће оцене (Пјер Дукан, нутрициониста), чини се да гојазности постаје неприхватљива особина која вас може трајно обележити.

Дискриминисанисе ретко одлучују да
пријаве послодавце, неки због недостатка доказа, неки због ко-
ментара околине, док неки не желе да
признају да и сами гледају на своју гојазност као препреку.
Они се пре одлучују за прихватање одлуке послодавца, па и њено оправдање и промену изгледа, него ли да казне послодавца који крши једно од основних права – право на рад сваке радно способне особе.

15097 debeljuca-skace shutterstock 11766493 iff

Весео дух, дарежљивост и непосредност су позитивне особине које се приписују пуначким особама. Шта се догоди са тим особинама када наиђу на овакву препреку?

,,Стално нам се у медијима намеће идеал мршаве, витке фигуре као стандард лепоте и привлачности, а познато је да привлачније особе имају извесне животне предности. Ако погледате рекламе за бројне компаније у њима ћете видети лепе, љубазне, младе људе који проблем клијената решавају тренутно, чинећи их бескрајно срећним и задовољним. Сврха тога јесте стварање одређене представе о запосленима у тој компанији, али још важније о самој компанији и услугама које она пружа”, објашњава мр Зоран Павловић, асистент Филозофског факултета ангажован на социјално – психолошким истраживањима у области рада. ,,Необразложена одбијања могу имати негативне ефекте (пад самопоуздања, негативна афективна стања). Низ поновљених неуспеха могао би имати и трајније последице, попут губитка вере у сопствене способности, хронично незадовољство, песимизам у погледу евентуалног запослења и сл. Ипак, особе које у таквом односу потенцијалних послодаваца виде само пролазну тешкоћу, нови изазов и прилику да истрају упркос томе, таква ситуација може бити нова шанса за лични напредак и извлачење нечег корисног за будуће прилике. Без обзира на исход интервјуа потребно је сачувати веру у себе и сопствене способности због неке нове прилике која ће се указати”, додаје Павловић.
Послодавци поричу, дискриминисани ћуте. Тиме што се проблем не пријављује ,не значи да ће он и нестати. Радна способност је једина допуштена разлика коју послодавац сме да направи.

 

Марија Милинковић