Интервју недеље

Глумац треба да иде срећан на снимање

11. мај 2021.
Журналист

Ауторка: Милена ВУЧИЋЕВИЋ

Миодраг Драгичевић, млади позоришни и телевизијски глумац, рођени је Београђанин. Глума га је привукла док је гледао своју рођену сестру, глумицу Тамару Драгичевић, на сету серије Мирис кише на Балкану, након чега је уписао и завршио Факултет драмске уметности у Београду, у класи професорке Биљане Машић. На почетку друге године факултета добио је главну улогу у серији Чизмаши, после које почињу да се нижу улоге, а неке од њих су у серијама Убице мог оца, Пет, Ургентни центар и Јутро ће променити све. Ове године постао је први добитник награде “Небојша Глоговац” за изузетну уметничку креацију младог глумца. За Журналист говори о најновијој освојеној награди, открива са ким би волео да дели кадар и како одлучује коју улогу ће прихватити.

Kада глумите у представи, кога највише волите да видите у публици од својих ближњих?

Фамилију и своју девојку.

Опишите нам како изгледа један Ваш дан на снимању.

Дођем на сет, попијем кафу, запалим цигару. Kад попушим цигару и попијем кафу, одем на шминку, успут ћаскам са колегама, причам, држим се са њима док се не упале камере и док не крене снимање. После је пауза за ручак, ручамо, одморимо, настављамо опет снимање, причамо о сценама, причамо о неким анегдотама које смо имали на снимањима, ван снимања, договарамо како ће да изгледа нека сцена, читамо сценарио и тако, један разнолик и шаренолик дан.

Да ли постоји неко у глумачком свету чији рад посебно цените и са ким бисте волели да делите кадар?

То је сигурно Том Харди. Можда кафу неку да попијем са њим, да попричамо. То звучи онако немогуће, али кад ме питаш ко би то био, то је сигурно Том Харди.

miodrag 2Имате ли своју рутину коју понављате пре или после сваке представе и како она изгледа? Kако се осећате, шта радите?

Дођем у позориште, попијем кафу као на снимању и одем полако горе у гардеробу. Волим да слушам неку музику опуштајућу, неке инструментале из филмова или не морају да буду из филмова, могу и овако да буду неки инструментали који ме опуштају и уводе ме полако у представу и припремају ме да уђем концентрисан и фокусиран, да дам 100 одсто на сцени. Гледам да се смирим, да много не расипам енергију на неке разговоре, поздравим се евентуално са колегама. Позориште и филм су доста другачији. На филму, на сету имаш простора и да се подружиш са неким. Позориште је другачије. На сцени си све време, тако да гледам да не расипам много енергију.

Kада добијете позив за неку улогу, како изгледа процес у ком одлучујете да ли ћете прихватити улогу?

Прочитам прво сценарио, видим да ли ми се свиђа сценарио, да ли ме то привлачи, да ли је то нешто ново што нисам радио, што могу да истражујем по себи. Да ли је то нешто ново што могу да понудим, што није већ виђено или што нисам већ радио. Волим да видим, наравно, ко су колеге са којима ћу сарађивати. Мислим да глумац треба да буде срећан кад ујутру дође ауто по њега у пола 6, 6 и 15 и тако месец дана, два, три, колико год ради. Мислим да треба да је испуњен и да иде срећан на снимање. Тако да, ето, видим сценарио да ли ми се свиђа и видим ко су колеге са којима ћу да радим.

Да ли постоје тренуци када Вам се не игра представа или не иде на снимање? Шта радите тада и како се борите са тим осећајем?

Има наравно тих дана, али публику не занима кад плати карту и дође да гледа представу да ли сам ја имао лош дан или нисам имао лош дан или сам нешто тмуран или нерасположен. Тако да гледам да кад уђем у кућу, у позориште, да се пребацим, да се фокусирам, да одвојим приватно од пословног. Гледам да своје неке привате проблеме оставим испред врата пре него што уђем у позориште и да одрадим представу како треба и да се после вратим и решавам шта год да имам приватно.

На самом крају, желела бих да Вам честитам на награди „Небојша Глоговац“ чији сте први добитник. Kада се завршила церемонија додела награда, када сте се захвалили на свим честиткама и после свега остали сами са собом, шта је оно што Вам је у том тренутку пролазило кроз главу и како сте се осећали?

Нека испуњеност, неки мир, с обзиром на то да смо три месеца имали тај процес. Срећа и мир. Срећа што сам добио те награде и што су људи видели прилику да ме награде, а мир што се све завршило и што имам сад прилику да одморим и да се фокусирам на неке друге задатке који ме чекају у будућности.