„У мају 1945. бака ме је послала да купим прве новине у ослобођеном Сарајеву. Новине су се звале ‘Борба‘ и коштале су један динар, па је народ говорио да је ’живот борба’, а да је ’борба један динар’. У то време живот је био јефтинији од динара“ – записао је Момо Капор три године пре своје смрти, у „Монографији Борбе“.
Лист „Борба“ је 1922. године основала Комунистичка партија Југославије, а први пут Загреб ју је угледао 19. фебруара. Седам година касније овај лист је забрањен, да би га „другови и другарице“ поново угледали у Ужицу 1941. и у Босанској крајини 1942. године, али свега на неколико месеци.
Победом комуниста у Другом светском рату, победила је и „Борба“. Од 15. новембра 1944. године почела је да излази као дневни лист у Београду, због чега је тај дан изабран да буде дан „Борбине“ штампарије: „Тај период памтимо и по томе што су нам кревети били на четвртом спрату, а слагачнице на петом, јер су потребе налагале да чувамо нашу штампарију, док смо се хранили из казана који је свакодневно ‘крчкао’ у ‘Борбином’ дворишту“, забележио је Миодраг Коружић – Лиле, „Борбин“ машински словослагач.
Године 1948. и Загреб је дистрибуирао своју латиничну „Борбу“.
Три и по деценије „Борба“ је доживљавала раст, који се није мерио само тиражем (и до 800.000 примерака је штампано), већ и специјалима и магазинима које је „Борба“ објављивала. Била је институција која је додељивала награде (престижна награда за архитектуру) и била је заштитник уметности (игране су представе Атељеа 212 у „Борби“).
Борба је из највећег поборника власти први пут прешла у опозицију 9. марта 1991. године. У редакцији којом је руководио Манојло Мањо Вукотић тих година писао је и Славко Ћурувија.
Држава је, међутим, крајем 1994. године ушла у кућу „Борба“ и поставила Драгутина Брчина (који је данас саветник министра просвете) за директора. Почињу да излазе два листа: „Борба“ и „Наша Борба“ (која је била изданак оригиналне „Борбе“ ). Године 1995. први пут се помислило на трајно гашење листа са Трга Николе Пашића.
Након петооктобарских промена 2000. године почела је транзиција и ове „куће“. До тада јединствено предузеће подељено је на више фирми. Тих дана, просечан тираж „Борбе“ је био 2.200 примерака, а плата новинара је износила око 2.500 динара. Продајом акција Генералштабу ВЈ и склапањем уговора са Тржиштем рада које се оглашавало у „Борби“, тираж је порастао на 30.000 примерака, а плате су утростручене. „Борба“ је променила изглед 2005. године – добила је савремени дизајн, вратила се на велики, европски формат и на латинично писмо.
Осамдесет пети рођендан „Борба“ је прославила 2007, да би њена монографија наредне године добила Годишњу награду Удружења новинара Србије за допринос историји штампе и новинарства.
„Борба“ је приватизована крајем 2008. године и први редизајнирани број изашао је 15. јануара 2009. године. Десет месеци касније, након што новинари месецима нису добили плату, „Борба“ је престала да стиже на киоске.
„Морам да признам, недостају ми тих пет црвених слова у заглављу листа (…) Али ја се сећам маја 1945. године када сам босоног, по топлом асфалту отишао до киоска да купим живот који је борба и ‘Борбу’ која кошта један динар“, писао је Момо Капор.
„Борбино дете“
„Вечерње новости“ су се изродиле из „Борбиних“ додатака који су излазили за време тршћанске кризе у Трсту и околини. „Борбин“ репортер Драган Савић се у „Монографији Борбе“ присећа настанка овог дневног листа: „Једнога дана седео сам са Душаном Благојевићем, тадашњим главним и одговорним уредником и Владимиром Дедијером (новинарем). Гледали смо једно од тих ванредних издања. У једном тренутку Дедијер рече: ’Зашто не бисте покренули један вечерњи лист који би објављивао вести и друге кратке текстове, са пуно фотографија и крупних наслова, да народ то чита брзо и лако. Ко да прочита све ове дуге чланке из ‘Борбе’? То је више за политичаре него за народ’. Дедијер је предложио да се лист зове Вечерња ‘Борба’. Али у том тренутку наишао је Душан Дуда Тимотијевић, заменик главног уредника ‘Борбе’ и када је чуо о чему се говори, одмах је рекао да би било најбоље да се нови лист зове Вечерње новости“.
Настали на Тргу Николе Пашића 7
„Борба“ је имала и свој „Спорт“, а уочи 1965. године штампарија Борба је штампала и „ТВ новости“. Излазио је и дечји лист „Кекец“, али и петнаестодневни лист „ТВ забавник“. Године 1983. почео је да излази „Сабор“, а „Треће око“ је заживело 23. новембра 1989. године.
„Студио Б“ је настао у девојачкој собици и кухињи „Борбиног“ уредника Благоја Браце Лазића 1969. године. Пет година касније, „Студио Б“ се преселио у „Београђанку“.
Последњи радови
Студентски радови10. јануар 2012.Северна Кореја – место коме је и Бог рекао лаку ноћ
Интервју недеље30. децембар 2011.Период самоуправљања- демократија у редакцији
Наука и уметност30. децембар 2011.Када новац није довољан?
Студентски радови22. децембар 2011.Где је нестала црвена „Борба“