Скоро 800 милиона корисника видеће до краја године новине на својим профилима, које је Фејсбук најавио почетком октобра. Од тад се са дозом страха дискутује да ли ће ова друштвена мрежа објављивати и нашу најмању активност на wебу. По мишљењу ИТ стручњака и новинара часописа “Света компјутера” Ивана Весића, понашање корисника на Фејсбуку се не разликује од било какве комуникације, али људи нису свесни могућих последица својих поступака на друштвеним мрежама.
Које су то информације које администратори мрежа поседују о корисницима?
И.В: Пре свих Фејсбук и Гугл+ као његова највећа конкуренција имају информације у оној мери колико корисници дозвољавају. Нажалост, већина њих није упућена у то да друштвене мреже снимају апсолутно све податке, и чувају чак и када дође до брисања налога. Самим тим, питање контроле и одговорности друштвених мрежа није тако једноставно, јер је њихово пословање организовано тако да тражи од корисника да одобре да деле податке.
Оснивач Фејсбука Марк Цукерберг најавио је највеће промене до сад – које су то новине?
И.В: Иновације које је покренуо Фејсбук су одговор на конкурентско деловање Гугл+. Највећа промена је нови приказ профила назван Тимелине (временска линија догађаја). Имаћемо јасан хронолошки приказ шта је корисник делио од момента регистрације. То није веће угрожавање приватности него што је био случај до сада. Највећи је проблем што се корисници, чак и када користе Фејсбук на српском језику, никад не труде да виде шта имају испод површине од опција и на који начин би могли да заштите свој дигитални идентитет. Информације најчешће деле јавно са целом мрежом, док је Фејсбуку у интересу да ситуација буде управо таква. Свако „дељење“ је додатна информација која увећава вредност те друштвене мреже, јер она живи од оглашавања. Зато је толико профитна, јер када ви знате боље од самих корисника шта воле, онда је лако да добро наплатите рекламе.
С обизиром да ће се више користити бројне апликације, колико је могуће да се види шта корсник ради у неком тренутку на мрежи ако он то не жели?
И.В: Зависи од корисника. С тим да то није тако једноставно, јер Фејсбук намерно није транспарентан по питању откривања многих функција. Део промена на Фејсбуку иде у правцу додатне заштите приватности. Међутим, то је све тако скројено да ће бити мало оних који би користили те опције. Један од примера је новина преузета из Гугл+, а то су “кругови”. Тај систем омогућава да ви филтрирате садржај који делите – баш као што не бисте рекли све о себи сваком вашем познанику. Фејсбук је лансирао сличну механику, али су кориснци недовољно обавештени о томе. Најважнија је едукација, да сви схвате шта имају од опција и на који начин могу да заштите податке.
Да ли је тачно да неће бити потребе да излазимо са Фејсбука, с обзиром да је повезан са већином сајтова које посећујемо?
И.В: Информације које достављамо Фејсбуку су већ доступне сајтовима и сервисима фирми који креирају апликације. Промене јесу велике, али иду и у правцу интегрисања мултимедијалних сервиса, нпр. слушање музике преко “Пандоре” и гледање филмова преко “Хулуа”.
И то је потпуно оправдано?
И.В: То је мултинационална компанија која мора да буде у сталном контакту са Федералном трговинском комисијом из САД, ЕУ и владама великих земља. У глобалу, то што Фејсбук ради јесте легално, али на сву срећу постоји известан ниво контроле од стране држава. Оне јесу споре у начину да се носе са свим што Фејсбук доноси. Ипак, све те друштвене мреже стварају један нов образац понашања: омогућавају гледање филмова који су само на клик од вас – и тај напредак иде брже него што се развијају закони.
Колико су онда страхови злоупотребе приватних података оправдани?
И.В: Не би требало да се тежи неком екстремизму. Подаци које Фејсбук дели са партнерима су искључиво у вези са оглашавањем. Ако волите одређени бренд, велика је вероватноћа да ће управо на вашем профилу бити приказана реклама за тај бренд, него пријатељу који то није „лајковао“. То је главна намена Фејсбука, због које у Америци држи скоро половину онлине оглашавања.
Хакер Ник Чубриловић објавио је на свом блогу да нас Фејсбук прати и када смо излоговани, на шта је одговор компаније био да они то нису знали. Како је то могуће?
И.В: Није могуће да компанија која има око 2000 програмера највећег калибра није приметила могућност праћења, и да им то открива неки блогер.
Шта саветујете корисницма да учине по питању мера заштите података?
И.В: Први савет је да увек буду обазриви: у комуникацији са другим људима и према неким сумњивим линковима које њихови пријатељи деле на Фејсбуку. То је средство за дељење садржаја, које не наноси штету и немогуће је причати са неком вредносом оријентацијом. Постоје корисници којима је начин живота дељење свакодневице, али је веома важно да схвате које су могуће последице. Опасније су неке врсте превара и фишинга, с тим да је то на Фејсбуку смањено у великој мери. Ту се ради о наивности корисника. Када су нам укинуте визе, појавили су се линкови на којима неке фирме нуде бесплатна путовања у земље Европе, па се то после користило да се дође до озбиљне злоупотребе приватних података корисника. Очигледно је да су људи много већа опасност.
Да ли све ове промене најваљују крај ере анонимног сурфовања интернетом?
И.В: Такво сурфовање одавно не постоји. Постоје начини да будете анонимни, али су ван домашаја просечних корисника. Фејсбук и Гугл+ бележе сваки појам у претрази, али не због појединца, већ због статисика и циљних група, па је сваки корисник практично број у таквом систему. Зато мислим да би било опасније да држава поседује такве податке. Сада смо у парадоксалној ситуацији, да мултинационалне компаније имају такве податке које вероватно ни ЦИА нема.
Последњи радови
Студентски радови5. јануар 2012.РАДОВАЛИ СМО СЕ ЊИХОВИМ УСПЕСИМА
Студентски радови21. децембар 2011.Где је решење за Косово?
Наука и уметност12. децембар 2011.Наслеђе „Трговца смрћу“ – 110 година Нобелове награде
Вести из несвести28. новембар 2011.Толеранција