Студентски радови

ФИЛОЗОФИЈА БУВЉАКА

18. децембар 2013.
Jelena Petrović

„Велики петак „пада“ у петак, мали петак „пада“ у среду, извол’те, извол’те, црквени календари за идућу годину, најповољније могуће“, промукли глас одзвањао је препуним бувљаком. На десетине различитих гласова мешали су се и преплитали, оглашавајући да продају најјефтинију, а најквалитетнију робу. А робе свуда- на земљи, разбацана по тезгама, попакована на пластичним полицама. Децембарски мраз ледио је асфалт. Али су упорни купци тражили на бувљаку оно што им треба, а смрзнути продавци трљајући руке чекали да зараде неки динар. „Идемо, идеемо, персијске рукавице и вунени шалови, зимске пиџаме и „дебеле“ чарапе… Зачин Це „од пола кила“, товљени шаран јефтино, салама са сиром, кикирики и кафа на меру…“, само су неки од производа који се могу купити на једном месту. Људи су се сударали, гурали, свађали, гунђали… а све не би ли купили- и потребно и непотребно, и старо и ново, и битно и небитно… само да је што јефтиније. Томе ваљда бувљаци и служе.

Ово је слика само једног од неколико стотина бувљака широм земље или слика српских новчаника. Због све мање новца, чини се, да су купци сређене полице у радњама заменили бувљацима и пијацама. Све чешће не само за храну, већ и за обућу и одећу, грађани иду на тезгу. А како и не би.

Животни стандард у Србији драстично је опао у протеклих пет година, показују истраживања. Данас ни једна и по просечна плата није довољна за основне намирнице. Пијаца и бувљаци су неопорезовано тржиште, па се на већу производа не плаћа ПДВ. Управо ти производи су и јефтинији и до тридесет одсто него у радњама. Пазари се све- од хране, средстава за хигијену, обуће и одеће, до ствари за опремање куће.

Економисти су сагласни да најновија поскупљења погађају све слојеве друштва и очекују „бујање“ сивог тржишта. „Свакако да ће и повећање ПДВ-а на егзистенцијалне производе од почетка 2014.године имати и одређене додатне ефекте у том правцу. У правцу јачања даље тражње за производима у зони сивог тржишта“, објашњава економиста Саша Ђоговић. Он наглашава да услед пада куповне моћи становништва и бојазни од губитка радног места, грађани се устручавају од превеликих набавки у малопродајним трговачким ланцима. „Проређују се набавке оних производа који су нам неопходни у домаћинству, било да је реч о кућној хемији, чак и о прехрамбеним производима. Значи оно што није за „голу“ егзистенцију то се прескаче и свакако да се одређене количине надопуњују на сивом тржишту“, каже Ђоговић.“

Цена је битна, за квалитет не марим!“, често је парола којом се руководе купци када пазаре на бувљацима. Декларације ретко ко чита, рачуна нема, а роба купљена на „сивом“ тржишту углавном се не може заменити или рекламирати.
„Ми не можемо помоћи потрошачима на други начин осим да им препоручимо да избегавају оне канале продаје који не обезбеђују већу сигурност, онемогућавају остваривање права на рекламацију, који не обезбеђују одговарајућу техничку документацију када се ради о техничкој роби“, каже Петар Богосављевић из Центра за заштиту потрошача Србије, и напомиње да су потрошачи мање безбедни и заштићени него претходних година. „Могу само да обесхрабрим потрошаче да не могу да буду много сигурнији у квалитет робе и у регуларним каналима продаје, а нарочито на пијацама. Ми имамо радикално погоршан систем контроле квалитета исправности робе у промету“, констатује Богосављевић.

Због тањих новчаника, све је мање куповине на велико. За најсиромашније чак су и бувљак и пијаца све мање доступни. Једно је извесно, најновија поскупљења погодиће и оне које су куповали искључиво у радњама, а на бувљаке и пијаце нису ни помишљали. Или како нам на бувљаку рече госпођа у изношеном капуту, „новци нестадошоше, а тезга оста последњи избор“.