ФИЛМСКА ПРИЧА: КАКО СУ СРПСКИ ГЛУМЦИ ОСВАЈАЛИ ХОЛИВУД

За једну улогу боре се са стотину других кандидата, често и слажу да би је добили, а енглески никада не престају да вежбају

Глумачки снови остварују се у Холивуду, такорећи, сваки бруцош који уписује глуму на неком универзитету било где у свету, замишља како се остварује у овом краљевству филма. Све чешће и српски уметници окушавају срећу и таленат управо тамо.

Чувена холивудска фемме фатале, уједно и једна од најплаћенијих глумица Шарлиз Терон испричала је својевремено за Холивуд рипортер како се забезекнула и уплашила када је схватила да у Лос Анђелесу свака конобарица чека да се на доручку појави продуцент који ће је винути у холивудска небеса. Такође, сваки момчић који чисти базене и коси травњаке нестрпљиво ишчекује дан када ће постати нови Бред Пит. Некима то и пође за руком, али највише њих настави да послужује у кућама оних којима се срећа осмехнула. Ризик је огроман, а још је већи када млади глумац долази из мале земље попут Србије. То није поколебало неке наше филмске раднике да промене лице Холивуда – од Дан Тане који је једини Србин у жирију за Оскара и Карла Малдена, сада већ икону златног доба Холивуда, па до Катарине, Јелене, Стефана…

Српска глумица Катарина Радивојевић градила је своју каријеру дуги низ година у Сједињеним Америчким државама. Игром у популарном њујоршком позоришту „Лион“, доказала је како се талентом наши глумци врло брзо могу остварити и на страном језику.
-У иностранству је велика разлика у продукционом смислу, све остало је исто. Наши филмски радници, али они прави којих је све мање, на исти начин су посвећени. Поштују глумца, као што га поштују и они у великим продукцијама. Где је више новца, услови су много бољи- прича Радивојевићева.

Са друге стране Жељко Димић наводи да је конкуренција у Холивуду огромна, а нашим глумцима додатно је теже јер морају да се надмећу на страном језику.
,,За сваку улогу имате најмање неколико стотина кандидата против себе, који желе исто што и ви. Језик је основно изражајно средство у нашем послу и једна од највећих препрека у Америци за сваког који није рођен и одрастао овде. Радио сам на језицима и дијалектима сваки дан што и даље чиним”, каже Димић. Ипак, ни то га није спречило да се за време ратова у СФРЈ одлучи да крене тежим путем.
,,У иностранству и код нас је слично продукцијски. Једина је разлика што су у инострантву већи буџети” признаје популарни глумац и додаје да је најсрећнији био када је заиграо са глумицом Станом Катић, која је такође српског порекла:: „Одушевило ме када смо Стана и ја почели да комуницирамо на матерњем језику док смо радили серију Цастле“.
Пред камерама у Америцама срећу је окушала и глумица Јелена Ступљанин. Она је десет година живела у Њојорку, а да би добијала улоге често је, признаје, морала да слаже.
,,У Њујорку, на кастингу за једну улогу кад сам лагала да знам да возим
кола. Добила сам улогу, села сам у ауто, дала гас и замало нисам згазила
редитеља. Све се ипак некако добро завршило”, присећа се Ступљанин.

У једном од последњих америчких остварења „Деадпоол“, које се недавно нашло и на репертоару наших биоскопа заиграо је Стефан Капичић. Он годинама живи и ради у Лос Анђелесу, али ни данас нема сигуран рецепт за оне који тек дођу у Холивуд.
,,Не постоји рецепт. Постоји вера у себе и неодустајање. Дешавало ми се да ми јаве да нисам добио улогу, иако сам прошао све кругове кастинга и сматрао да је то решена ствар. Треба издржати. Многи глумци који су одустали од иностране каријере сигурно би успели да су имали више стрпљења. Таленат нам не мањка”, рекао је Капичић на недавно одржаној премијери у Београду.

Многи људи пореклом са наших простора су кроз своје дело и изузетност учинили Србију препознатљивом у свету. Почев од Тесле, који је иза себе оставио планетарна открића, преко Андрића који је својим пером обогатио светску књижевност, успешних спортиста попут Ђоковића и Дивца, па све до талентованих глумаца који су се златним словима уписали у сам врх светске културе и уметности стигавши до чувеног Холивуда.