Филм пружа једну врсту истинитости која се на камери види

„Од најбољих међу редитељима са којима сам до сада радио, научио сам да је битно отворити простор и дати шансу филму да се створи.“

Запазили смо га као Јована Слобеновића у Шотрином култном филмском остварењу „Лајање на звезде“, а потом су се улоге низале, како на филму, тако и у позоришту. После улога у филмовима „Буре барута“, „Кордон“, „Оптимисти“ „Ђавоља варош“, „Медени месец“, „Како су ме украли Немци“ и ТВ серији „Војна академија“, тренутно игра у предстојећем филму „Нигде“ Предрага Велиновића. У Југословенском драмском позоришту га можете приметити у представама „Швабица“, „Млетачки трговац“, „Вишњик“ и „Сумњиво лице“. Одмерен, харизматичан, интересантан и симпатичан. Небојша Миловановић.

 

ГЛУМАЧКИ ПОЧЕЦИ

Овај пријатан и речит глумац каже да није одувек планирао да се бави глумом, већ га је сплет околности усмерио у том правцу.

„У средњој школи нисам ишао у том смеру јер сам био природно – математички смер у Ваљевској гимназији, али сам ишао у драмску секцију. Редитељ Мирослав Трифуновић ме је запазио на мојој првој аматерској представи и приметио да постоји нешто између публике и мене. Он је заправо предложио оно што сам ја већ пожелео, а то је да се бавим глумом. Будући да сам Академију уписао из другог пута, ту једну годину сам студирао ветерину. На трећој години Академије сам добио прву улогу у Атељеу 212, а онда и у представи „Београдска трилогија“ која се играла 7 година у Југословенском драмском позоришту. После те улоге сам добио стипендију. То је био обичај који су позоришта давала младим људима који су остварили запажену улогу у позоришту, али који данас не постоји.“

 

„ЛАЈАЊЕ НА ЗВЕЗДЕ“

Објашњава како је ангажован за филм „Лајање на звезде“ и како је кастинг за то остварење био несвакидашњи.

„Здравко Шотра је један од ретких филмских редитеља који иде у позориште. Приметио ме је на тој представи после које сам добио стипендију и позвао на кастинг. То није био кастинг који је данас актуелан. Он је у Петој београдској гимназији окупио један број људи у једну учионицу и ту је са њима разговарао. Велика већина њих је после у том филму и играла.“

 

И ФИЛМ И ПОЗОРИШТЕ

Каже да подједнако ужива играјући и у филму и у позоришту. Сматра да без пробе нема ни одређеног циља и описује како се спрема за одређену улогу.

„Филм пружа једну врсту истинитости која се на камери види. И позориште и филм је занат који се негује и ствара од талента, искуства и рада, али су то две различите ствари. Мени прија и једна и друга и имам срећу да се добро осећам у обе области. Припреме за филм не подразумевају класичне пробе као у позоришту. Сваки озбиљан глумац, кроз разговоре, пређашње искуство и читање, мора имати унутрашњу припрему. То је индивидуална припрема која мени одговара. Најбољи савет у животу ми је дао отац, а то је „човек се учи док је жив“. Могу да кажем да сам се за неке улоге за филм дуже припремао него за позориште, иако званично нисам имао пробе. Међутим, тиме што су ми редитељи рекли да ћу играти ту улогу, што сам прочитао сценарио и разговарао са њима, имао сам неку врсту припреме сам са собом. Од најбољих међу редитељима са којима сам до сада радио, научио сам да је битно отворити простор и дати шансу филму да се створи.“   

 

КАО МИЛИСАВ У „СУМЊИВОМ ЛИЦУ“

Припрема за ову улогу му је била врло захтевна и напомиње да се мора бити обазрив са класичним драмским делима. 

 „У овим годинама када већ имам одређеног искуства, на прво читање могу да видим која је моја улога у целом комаду. Гледајући и читајући „Сумњиво лице“ види се да ту нема малих улога. Без једне улоге из тог дела, оно не би било потпуно. Озбиљна драмска литература је веома осетљива. Ако у музици избаците један тон или инструмент, онда то није та композиција јер се нарушава равнотежа.“

 

„ВОЈНА АКАДЕМИЈА“

Објашњава циљ телевизијске серије „Војна академија“ и сматра да је он испуњен. Друга сезона би требало да почне са снимањем ове године.

„Циљ серије је да се врати једна врста поверења у институцију војске и да се млади људи одазивају и пријављују за Војну академију у што већем броју. То је и остварено. Међутим, остварено је још нешто, а то је и да су подигнути домаћи критеријуми снимања серије. Та серија је рађена у озбиљном продукцијском, редитељском и глумачком смислу.“ Кроз благи осмех додаје да има велике сличности између капетана Кашанина, лика ког тумачи, и њега. „Његова биографија није била толико јасна у сценарију, али се назирало ко би требало да буде тај човек. Када су написана два официра која се крећу заједно и друже, као што су капетан Жарач ког тумачи Љубомир Бандовић и капетан Кашанин, одмах су замишљени као супротности. Ако је један црн и висок, онда је други плав и нижи. Поред тога, имају и различит приступ и однос са другим официрима и кадетима. То ми је било врло занимљиво. У следећој сезони, која би требало да почне са снимањем у марту или априлу ове године, приватни живот капетана Кашанина ће се искомпликовати и откриће се његови лични проблеми. То још увек није најсигурније јер много тога зависи од сценаристе који има слободу да пише онако како он сматра да треба.“

 

НОВЕ УЛОГЕ

Открива радњу предстојећег филма „Нигде“, пројекта који описује као велико искуство у својој глумачкој каријери.

„То је филм редитеља Предрага Велиновића и један од најинтересантнијих пројеката у којим учествујем и волео бих да публици буде интересантан. Значило би ми да гледаоци доживе нешто од те атмосфере коју ми доживљавамо већ годину дана снимајући тај филм који се снима се на много различитих локација. Филм прати живот једног позоришног редитеља, кога глумим у главној улози, који на новогодишњу ноћ 90-их година добија позив за мобилизацију. Кроз време се описује шта се деси човеку када га одређене околности натерају да емигрира и да се бави разним другим пословима. Снимање је још увек у току и још увек не знамо у ком смеру ће га редитељ направити. То је нискобуџетни, интерактивни филм који од гледаоца захтева мало више интелигенције и учешћа да сам донесе закључак.“

 

ПОНОСНИ ОТАЦ

Пре седам месеци је добио ћерку и сваки слободан тренутак проводи са њом и супругом.

„Захваљујући предности коју носи мој посао, а то је да немам класично радно време, сваки слободан тренутак њима посвећујем. То су незаменљиви тренуци. Трудим се да некако зауставим време и да будем што више присутан.“ Уз то додаје да су му бављење спортом и гледање филмова дневна рутина. „Волим да сам физички активан и трудим се да одржим континуитет. У последње време се бавим рекреативним боксом и то је нека врста одржавања кондиције. Када су филмови у питању, увек се радо враћам класицима. Занимљива ми је и нова руска продукција на коју нисмо навикли јер су нам сервирани други филмови. Веома ценим рад и Михаела Ханекеа. Свиђа ми се то како велики аутори успевају да остану своји када упадну у руке нове продукције, великог буџета и захтевних глумаца.“