На Фестивалу науке посетиоци су научили много занимљивости од периода почетка човечанства до савременог доба и роботике. Остаци праисторијске хране очувани су у Винчи, а заинтересованима је дата шанса да скувају храну из доба неолита. Савремено доба обележава роботика. Посетиоци су сазнали да роботи могу да региструју осећања човека на основу израза лица. Ко мисли да млади не воле науку? Вара се. Многи основци и средњошколци посетили су Фестивал науке у Београду.
Фестивал се одржава од четвртог до седмог децембра у Студентском културном центру, у Зептер Експо центру и Галерији Народне банке Србије. Ученици средњих школа и студенти представили су своје пројекте како би промовисали и објаснили науку на једноставан начин свима, без обзира на године и образовање. Циљ овог фестивала је афирмисање познатих и промовисање неафирмисаних научника из Србије и страних држава.
Учесници Фестивала науке су посетиоцима објашњавали феономене који се јављају у природи и у друштву. Деца су била веома радознала и љубопитљива, гурајући се са другом децом, у жељи да виде и чују о чему говоре презентери.
У Студентском културном центру професорка и ученици Геолошко и хидрометеоролошке школе направили су пројекат о свету невидљивих. Ова средња школа учествује на фестивалу седми пут и обично презентују нешто интересантно из области геологије. Ове године говоре о невидљивим микроорганизмима и силама које учествују у обликовању планете Земље.
,,Планктон је највећа биомаса која постоји, по тежини. Он је један од сегмената без којег би цео систем престао да функционише. Тако сићушни и за нас невидљиви организми заробљавају највећу количину угљен – диоксида и претварају га у калцијум карбонат и дозвољавају његов одлазак у атмосферу. И тако се ствара ефекат стаклене баште“, каже професорка Геолошке и хидрометеоролошке школе Душица Петрашиновић.
На зидовима су биле окачене табле на којима су биле исписане разне занимљивости. Да ли сте знали? Аустралија је једини континент на коме нема активних вулкана, мозак садржи 75 посто воде, јастог је биолошки бесмртан, отпоран на болести и физичке повреде. Учесници Филозофског факултета организовали су интерактивне радионице у којима су учествовали љубитељи науке. Студенти андрагогије задавали су посетиоцима разне задатке. У зависности од одговара на њихова питања посетиоци су сазнали да ли им је развијенија лева или десна хемисфера мозга. Одговор који су андрагози дали на питање да ли је могуће учити до краја живота је ДА.
Реализатори ових пројеката трудили су се да заинтересују посетиоце тако што су поред теоријских објашњења давали и примере како би материју приближили слушаоцима. ,,У једном тренутку цела Калифорнија ће се одвојити од америчког континента, исто као што ће се Африка сударити са Европом. То су предвиђања“, сматра студент хидрогеологије Михаило Севић.
Посетиоцима је такође била дата ,,прилика да се заволи физика“. Учесници Физичког факултета су омогућили посетиоцима да пробају да изведу неке од експеримената. Када су студенти тражили добровољце, који ће учествовати у експерименту, основци су се радо одазвали. Један од много занимљивих пројеката физичара био је Рубенсова цев. О њој је говорио студент физике Вук Јовићевић.
На овогодишњем фестивалу учествовали су: Физички факултет, Математички факултет, Факултет физичке хемије, Стоматолошки факултет, Ветеринарски факултет, Филозофски факултет, Географски факултет, Фармацеутски факултет, Медицински факултет, Биолошки факултет и многи други.
Млади су показали велико интересовање за науку на овом фестивалу. Захваљујући креативним, инвентивним стручњацима из разних области, наука се на овај начин приближила и младима и старима. Како кажу андрагози човек учи до краја живота.
Последњи радови
Интервју недеље15. август 2015.Златни орлић у Швајцарској
Интервју недеље4. август 2015.У Србији није досадно живети
Студентски радови4. август 2015.Радни дан једне балерине
Вести из несвести4. август 2015.Ибица надомак Панчева