ФЕМИНИЗАМ

Мукотрпна борба за једнакост

Да ли су, од покретанја феминизма, као покрета за одбрану права жена, резултати донели женама више користи или штете?

„Хвала феминизму, и без обзира на ту политичку, правну и сваку другу једнакост, као жена волела бих да имамо више времена за децу и породицу, да мушкарци раде један посао од којег би могли да издржавају своју домаћицу, а феминисткинју“, рекла је Слађанка Милошевић, службеница у Првом основном јавном тужилаштву.

Борба за права жена кроз историју

Још од суфражеткиња, у 19. веку и њихове борбе за право гласа за припаднице лепшег пола, мукотрпна борба за права жена је почела. 1893. године, добиле су право гласа на Новом Зеланду, док су код нас то право стекле тек 1945. године.

У периоду између шездесетих и осамдесетих година, појавило се доста праваца овог покрета. Тада је најистакнутији био либерални феминизам (engl. liberal feminism) који је пропагирао једнакост међу људима, као засебним индивидуама, без обзира на пол, расну, националну или било коју другу особину. Борио се за стицање правне равноправности жена са мушкарцима.

Међутим, од осамдесетих па све до данас, усталио се родни феминизам (engl. gender feminism) или, како га другачије зову – радикални феминизам (engl. radical feminism). Он се залаже за равноправност полова (родова), а не индивидуа. За родни феминизам, мушкарци и жене представљају две непријатељске класе, које су у сукобу и једна другој конкуренција.

„У суштини, то јесте једна племенита идеја која подразумева залагање за једнака права и једног и другог пола. Међутим, вероватно како се развијала, као и већина племенитих идеја у историји људског рода, постала је извитоперена“, рекао је професор филозофије Дејан Пејовић.

Да би се постигла равноправност родова, родни феминизам предлаже увођење мера којима се жене фаворизују. Теорија овог феминизма је научно неоправдана зато што искључује чињеницу да се полови биолошки и бихејвиорално разликују. Желећи да полове вештачки учини једнакима, доноси им више штете него користи.

Владислав Ђорђевић, члан Српског културног клуба, изјавио је да „Српски културни клуб са поштовањем гледа на борбу за равноправност жена. Он се залаже за то да свака особа има једнака права и да у том смислу подупире либерални феминизам. Српски културни клуб, противи се мерама радикалног феминизма, јер сматра да се њима нарушава право сваке индивидуе да има исте могућности.“

Домаћица, мајка, жена, дама… Музичка жеља?!

После толико протествовања, мањих или већих пораза и победа, феминисткиње су се избориле за готово потпуно изједначавање жена са мушкарцима. Међутим, та једнакост је само мртва реч на папиру. Законски су сви једнаки, а опет имамо случајеве у којима жена са истим степеном образовања зарађује мање него мушкарац или се сматра мање способном. У пракси је све много другачије. Временом ће се ситуација можда побољшати, али то је процес који споро напредује. Данас су жене потпуно растрзане и преоптерећене обавезама које су добиле и даље се боре са дискриминацијом која не попушта.

„С једне стране, жене су натовариле себи још проблема, а са друге стране се јесу на неки начин избориле за, на пример, право гласа, али опет су некако задржале и све оне раније улоге које су морале да имају – домаћица, мајка, жена, дама, а мушкарци нису преузели део обавеза да би их растеретили“, рекао је Лука М, студент.

Из незнања у заблуду

Велики број жена се удружио у феминистичком покрету и, уместо да им одају признање за труд почели су да их повезују са лезбејкама.

„Довољно је да виде велики број жена на једном месту“, рекла је Марија Јовановић, која студира поремећај понашања.

Феминисткиње не морају да буду лезбејке, као што ни лезбејке не морају нужно бити феминисткиње. Јасно је да је жена сама способна да изабере да ли ће се борити за своја права или не, али дешава се да људи, не знајући ништа о нечему, исхитрено доносе закључке и генерализују.

„Свако друштво, па и наше, може да опстане само ако постоје чланови који замењују старе. У том смислу, свако друштво неизбежно мора да заговара оне вредности које подупиру рађање нових поколења, а не идеологије које раде на разбијању породице“, рекао је Ђорђевић.

Још од самог почетка, па све до данас, несумњиво је да су феминисткиње прешле дуг пут и избориле се за велики део онога што женама одувек припада.

„Феминизам као покрет који се залаже за бољи положај и права жена поздрављам. Он је веома допринео њиховом ослобађању од подређеног положаја. Чињеница јесте да су биле угњетаване. Међутим, иако је циљ покрета једнакост у сваком аспетку живота, жена је тиме добила и више обавеза“, додала је Милошевић.

Иако је сада ситуација можда чак и тежа од некадашње, феминизмом удружене, жене су схватиле да се њихов глас више не губи и замире, сада могу да устану, побуне се и натерају друге да саслушају.