Студентски радови

Evropa na biciklu

26. јун 2018.
Ина Џакула

„ Video sam svet iz druge perspektive, ja bih rekao očima deteta“

Obići najzanimljivije zemlje Evrope, dok se ugodno vozite ležećim biciklom svakako nije doživljaj kojim bi svaki avanturista mogao da se pohvali. Ležeći bicikli postaju sve zastupljeniji u svetu, kao nov pristup uživanja u prirodi. Ovaj rastući trend najbolje opisuje Nenad Milenković. Za one koji ga ne poznaju je običan zrenjaninski zanatlija koji se bavi obradom kože, dok njegovi bliži prijatelji za njega kažu da je strastveni i pomalo neobični biciklista.

Visok, prodorno zelenih očiju i širokog osmeha, Nenad nestrpljivo čeka priliku da započne priču o biciklizmu. Njegov, zrenjanincima već prepoznatljiv bicikl, nalazi se odmah pri ulazu u sobu. On kaže da ga uvek drži pri ulazu kako bi u svakom momentu mogao da započne novu avanturu.

Prva ljubav

Njegovo prvo interesovanje za biciklizam se javilo još dok je bio vrlo mali. Tu ljubav mu je preneo njegov deda, dok su zajedno dane provodili gledajući biciklističke trke na RTS-u, ali i neretko zagledajući biciklove po gradu. Za dedu su oni bili neprocenljivi, bili su simbol progresa i neumornog kretanja ka cilju. Ovakvo shvatanje biciklizma je ono što je Nenada uvuklo u celu priču, ono što je probudilo radoznalost u njemu da se i sam uveri u dedine reči.

Svoj prvi bicikli je nasledio od oca, a već u ranim tinejdžerskim danima znao je da ga rastavi i sastavi bez imalo muke. Za proslavu punoletsva dobio je od porodice najbolji pokolon koji je mogao da poželi, kako on kaže, u to vreme Audi među biciklima. Sa tim profesionalnim biciklom, javlja mu se prva želja da na ovaj način istraži svet. U nameri da svoj san pretvori u realnost, prvo je obilazio karakteristična mesta u Srbiji, od njemu najbliže Carske Bare, preko Smederevske tvrđave, sve do tradicionalnog leskovačkog roštilja. Prikupivši dovoljno novca, kupio je nesvakidašnji, ležeći bicikli marke Cycle Genius, i započeo nova putovanja po Evropi.

Svet na biciklu

„ Obišao sam mnoge poznate gradove Evrope, poput Temišvara, Budimpešte, Bohinjskog jezera u Sloveniji, Salzburga, Praga i Drezdena. Naravno, morao sam proći kroz mnoštvo malih mesta, koja su me češće fascinirala, nego turistički popularna mesta. Kao gimnazijalac, već sam posetio Budimpeštu na ekskurziji, međutim ovog puta doživljaj je bio potpuno drugačiji. Grad sam video kroz drugu perspektivu, ja bih rekao očima deteta“.

Kako on sam kaže, bio je veći doživljaj jer je sve shvatao kao odrastao čovek, a uviđao stvari koje samo dete može da primeti. To je upravo ono što ovo iskustvo čini tako posebnim i unikatnim. Iako sve zvuči idealno, ovo svakako nije bilo jednostavno i lako.

„ Ljudi često gledaju na ovu moju avanturu jednostrano. Mislim da većina ne pomisli na sve loše stvari koje mogu da te zadese kada pristaneš na ovakvo putovanje, kao to da nekad ostaneš bez hrane i da nema uvek prodavnice na putu ili da te zadesi nevreme u sred vožnje. Dešavale su se i banalne stvari, poput bušne gume, preklizavanja lanca i pucanja sajle. Ali, moram priznati da sam se u nekim slučajevima iznenadio spremnošću ljudi da ti izađu u susret i pomognu u nevolji“.

Njegovo iskustvo je pogazilo klasične stereotipe koji ljudi sa ovih područja vezuju za ostatak sveta. Mnogo puta bi čuo kako za Nemce kažu da su hladni i negostoljubivi, za Austrijance da  su namćori ili za Čese da su sebični. Iako je bio svestan da su to sve bile predsrasude, putovao je sa tom slikom u mislima. Međutim, razuverio se ubrzo nakon što je prvi put ostao bez hrane kada je boravio u Pragu i kada mu je nekoliko ljudi priteklo u pomoć. Nenad taj prizor opisuje kao nešto neverovatno, za nepoverovati. Bilo mu je skroz neshvatljivo kako mu ljudi sa lakoćom i bez strepnje prilaze i nude mu hranu i smeštaj. U tim, njemu tada bezizlaznim trenucima, zapamtio i dosta novih imena i isto tako sklopio prijateljstva. Danas, Nenad može da proputuje Evropu ponovo znajući da u skoro svakoj državi ima nekog s kim bi podelio priču i pivo.

Polica uspomena

Za Nenada, prisećanje na putovanja ili posedovanje fotografija nije dovoljno značajna uspomena na sve ono što je video. Mnogo mu je draže da poseduje neki suvenir karakterističan za tu zemlju. Iz tih razloga je sakupljao upečatljive i neobične predmete kad god bi boravio u nekom mestu, koje bi potom odložio na posebno mesto na njegovoj polici. Polica koja se nalazila odmah pored čuvenog bicikla, bila je prepuna suvenira. Dok je pričao o svojim doživljajima, Nenad bi bacio pogled na kratko na policu.

„ Svaki predmet na toj polici je priča za sebe. Vidiš ovu kriglu Eht Šlenkera sam dobio na poklon u pabu u Frankfrutu jer sam pobedio u najbržem ispijanju piva, a ovu marionetu pored od ćerke druga kojeg sam upoznao u Češkoj, kad mi je pukla sajla. A ovaj ram ovde je zapravo uramljeni recept najbolje bečke šnicle, one prave tradicionalne. Toliko sam je hvalio da su se ljudi smilovali i poklonili mi recept, verovatno da me ućutkaju više“, prisećao se dok se potajno smešio sebi u bradu.

Kao najlepše trenutke svog putovanja Nenad izdvaja spavanje pod zvezdanim nebom, upoznavanje ljudi, pogotovo lepih devojaka, isprobavanje raznih nacionalnih jela, ali i samo predstavljanje svog bicikla i putovanja drugim ljudima. Nenad kaže da ne planira da se skrasi pored neke žene još uvek, jer na umu ima da proputuje po Americi. Posebno ga zanima čuveni Route 66 i Veliki kanjon Kolorada.

„ Rado bih se pridružio motociklistima koji voze popularne Harley motore, mislim da bih održao njihov tempo“, slatko se nasmejao.