Други дан на „Протесту против Диктатуре 2017“
„Не рушимо град, рушимо корупцију!“
“Ми смо овде представници слободе и нећемо диктатуру. Хоћемо да живимо
слободно. Када сам долазио овде једен дечко је рекао како је узео папире и иде
из ове земље. Зато смо ми овде. Нећемо да одемо одавде, хоћемо да се волимо,
имамо права на то. Ово је земља за нас.“ Александар Лукић, студент Филозофског
факултета говори новинарки и наставља протестну шетњу. Почетак колоне се не
види, крај такође, улице су блокиране, гомила се креће напред узвикујући
„Вучићу, освести се“, „Пук’о си“, „Вучићу, педе*у“, „Вучићу, сендвичу“. Колона се
креће споро, већина држи телефоне којима уживо преноси догађај и свремена на
време узвикују „Поздрављамо тетку, Нови Сад је уз нас.“. „Подршка стиже“,
„Гледају нас..“..
Један младић се слика са папиром А4 формата на коме пише „НОВИНАРИ УЗ ВАС
СМО“ и тражи да му фотографију окаче на догађај „Протест против ДИКТАТУРЕ
2017“.
Никола Ђуричко са рукама у џеповима и црним шеширом на глави опуштено шета
и упућује по неки осмех присутнима који у ходу покушавају да се усликају са њим.
Сања Бранковић, студенткиња Саобраћајног факултета показује му папир, упорна
и упадлјива. Ђуричко погледа папир, пружи јој руку и кроз смех рече „Честитам“,
настављајући даље. Пaпир је био „диплома“ сваког Универзитета у Новом Саду,
на коме је код академског назива писало- ДА ШЕФЕ. „Делили су на почетку
протеста“ објашњава Бранковићева знатижељнима.
Опремљни транспарентима, пиштаљкама, флашицама са водом, конзумирају исту
у ходу. Старија госпођа црвене косе у рукама носи транспарент „Децо,
пензионери су са вама“, покушавајући да испрати темпо шетнње и да не заостаје
за млађима.
Сергеј Трифуновић пролази, док му добацују „Хвала што сте нас подржали“.
„Ваљда сам и ја ваш грађанин“ покорно им говори Сергеј.
Маса се успорава, не види се почетак колоне јер је прекривен димом од запаљних
бакљи. Заустављају су испред Владе Републике Србије, на углу Немањине и Кнез
Милошеве, док се ред који долази из Кнез Милошеве не види у потпуности, због
великог броја учесника. Почиње громогласно скандирање, гађање зграде јајима,
лепе се натписи.. општи хаос. Лутка на надувавање качи се поред улазних врата у
владу. Нставља се Немањином ка Славији, затим улицом Краља Милана. Почињу
звиждуци праћени узвицима „Лопови“. „Овде је зграда Републичке изборне
комисије“ објашњавају онима који не знају. Наставља се уз песму „Вуче, Вуче
бубо лења, шта ће рећи поколења. Водио си живот буран, а остао некултуран.“
Нема деце тог узраста којима је примерена ова песма, али се на тротоару нађе и
по неки родитељ са дететом на рамену, које знатижељно гледа, као прати цртани
филм. Наставља се ка скупштини. Испред „Зида плача“ стоји десетина момака не
дозвољавајући прилаз. Протестанти разговарају са њима и дају инструкције
другима да се не прилази зиду и ништа не пипа. „Ветар би га поцепао, срамота.“,
„Од нас чувају, а Шредер се слика испред“, „И треба кад смо стока“ свакави
коментари се могу чути. Атмосфера добија напети сценарио као да су сви и
‘чувари“ и они који протествују стали у гард један против другог и туђег и свог.
Људи се померају ка главној пошти како би имали места они који пристижу.
Један од “чувара“ креће ка девојци која покушава да га снми, али спречавају
контакт и пре него што је до њега дошло. Враћа се на своје место и говори јој
„Знам ја ко си ти“. Девојка је новинарка једног онлајн медија и како он каже, она
већ дуже врме пише о њима као организацији. Говоре да су они самостални, и не
раде ни за кога. „И да срушите Вучића, шта ћете после, за кога сте.“ Не добија
одговор.
Ни једно страначко обележије, осим „другог круга“ за који кажу да није симбол
или да нису обавештени.
Маса се помера у тишини, пролазе у двориште и заустављају се на степеништу
скупштине. Чувари не реагују, подижу централни део „Зида плача“ како би они
који су остали на улици могли да виде. Крећу да узвикују познате, већ коришћене
фразе, звижде, снимају.. У гужви се види натпис „Не рушимо град, рушимо
корупцију“ на леђима једног старијег господина, који одлази са протеста.
Полиције скоро и да нема, а протест се полако гасио на степеницама, празне
скупштине између два коња.
