На самом уласку у Београд, неколико километара од центра града и луксузних комплекса, у насељу Чукаричка падина, налази се ромско нехигијенско насеље. Најјачи утисак, приликом првог сусрета са престоницом, махом оставља изражен контраст између „Картон ситија“ и „Београда на води“. Уобичајена слика, која се ту може затећи без обзира на годишње доба, месец или дан у недељи, јесте логорска ватра заједно са густим димом и непријатним мирисима.
Неколико „поглавица“ тог насеља одлучило је да ту пали гуме, каблове и остале секундарне сировине и то раде више од две деценије. На тај начин зарађују за живот и непосредну излажу опасности околне становнике, како Чукаричке падине, тако и истог тог ромског насеља.
Када се запали логорска ватра, становници Чукаричке падине повлаче се у своје станове и сатима не отварају прозоре. А они који немају своје станове, повлаче се у картонске, дрвене или лимене куће и чекају да се дим склони.
Грађани организују протесте, иницијативе, разне акције и формирају радне групе. Обраћали су се свим државними институцијама, али ништа се не мења. Пука обећања се врте у круг, године пролазе, а становници масовно продају станове по ниским ценама.
Вођени примером комшија са Новог Београда, где је „Ромвил“ замењен „Белвилом“ и како је због реконструкције Газеле, још једно нехигијенско насеље исељено, све наде су полагали у изградњу новог тржног центра. Тржни центар је сада већ изграђен, али без икаквих промена у његовој околини. За неколико недеља, кроз велике прозоре тржног центра, посетиоци ће моћи да уживају у погледу. Тик до гејзира на Ади, вијориће се и дим од логорске ватре из ромског насеља.
За почетак неопходно је утврдити ко је одговоран, коме се жалити, али то је немогућа мисија. У Беоком сервису кажу да се обрате комуналној полицији. Када они изађу на терен, сусрећу се са проблемом да не могу да идентификују починиоце, јер немају лична документа, па упућују да се треба обратити Градској општини Чукарица. У општини кажу да треба обавестити Инспекцију за заштиту животне средине, која проблем пребацује на Министарство животне средине.
Институције међусобно пребацују одговорност и на крају се све своди на дискриминацију Рома као националне мањине и нехуманост становника Чукаричке падине који желе да их иселе.
У препуцавању између грађана и институција, занемарује се чињеница да се све то дешава у близини заштићеног подручја водоизворишта. Канцерогене материје улазе у земљиште и подземним водама стижу до Саве и то постаје проблем целог Београда, како овог „на води“, тако и овог „на копну“.
Последњи радови
Студентски радови2. јун 2019.Неостварени сан о бољем животу
Наука и уметност1. јун 2019.Шта је „Вилхелмов врисак“?
Наука и уметност1. јун 2019.Србин који је задужио царску Русију
Студентски радови25. мај 2019.Добродошлица у Београд уз дим и логорску ватру