Интервју недеље

Добра припрема – добра емисија

7. новембар 2012.
Dusan Veselinovic

 

,,Када бих пронашао нови народ, направио бих најбољу могућу емисију”

Јован Мемедовић, пустолов и авантуриста у души, рођен је у Београду где је завршио Факултет за спорт и физичко образовање. После апсолвирања је уписао психологију, али се сасвим изненада запослио на телевизији. Од 1986. до 1992. је радио хонорарно, а потом се запослио за стално. Био је уредник спортске редакције од 2000. до 2002. године, а данас носи звање уредника специјалних емисија и програма и аутор је своје емисије ,,Сасвим природно”.

СНОВИ ИЗ ДЕТИЊСТВА

Овај веома пријатан и харизматичан путописац каже да је још као млад човек прижељкивао да се бави послом који ће укључивати природу и животиње.

„Још као клинац сам маштао да путујем по свету и природи, да нешто у животу радим што ће бити повезано са природом. Завршио сам ДИФ који има додирних тачака са тим и кренуо у правцу већине која заврши тај факултет – да будем професор у школи или тренер. Сплетом околности се то преокренуло и завршио сам на телевизији на крајње смешан и необичан начин. Могу да кажем да је то била нека звезда водиља која ме је усмерила у овом правцу и да је то много боље испало него како сам замислио. Касније у послу сам научио да ослушкујем сигнале и да се водим интуицијом и на тај начин све боље радим посао.”

,,САСВИМ ПРИРОДНО”

Помало разочарано објашњава прелаз из ,,Света лова и риболова” у ,,Сасвим природно”. Како каже, код њега то ,,излази из душе”.

„Раније сам радио емисију ,,Свет лова и риболова” и у једном тренутку сам схватио да та емисија није прикладна за ово наше подручје јер се много људи олакоми и крене у ону другу страну лова и риболова, а то је криволов. Зауставио сам ту причу јер нисам желео да потпирујем људске страсти да што више лове, али сам остао у природи. ,,Сасвим природно” значи две ствари – да се бавим темама које имају додира са природом и да начин на који радим буде сасвим природан. Код мене то излази из душе и зато то називам ,,Сасвим природно”.“

ГДЕ ЉУДСКА НОГА НИЈЕ КРОЧИЛА

Обишао је најудаљеније и неистражене делове Србије и света – Северни пол, Сибир, Таџикистан, Туркменистан, Казахстан…

„Имао сам прилике да будем у најнеобичнијим и најскровитијим деловима света и наше земље. Тежим да одем тамо где, пре свега, нико није био, где камера није била и где нема домета за мобилне телефоне. Кад бих нашао некога да тамо живи, да постоји нека заједница, мислим да бих могао да направим најбољу могућу емисију. Ако тамо одем, то ће ми бити најинтересантније место где сам био.“

НИ ОПАСНО НИ НЕИЗВЕСНО

Не воли када му људи придају особину храбрости јер сматра да је не поседује.

„Не осећам да је посао којим се бавим ни неизвестан ни опасан, нити да је то неки физички проблем. Постоји категорија људи који мисле да сам храбар. Сматрам да уопште нисам храбар јер мени организам једноставно може да прихвати временске неуслове, умем да поднесем промену плана, толерантан сам према људима. Све то могу да дефинишем као висок праг дражи који ми допушта да поднесем одређене ситуације. Не размишљам да је то неизвесно нити опасно, просто тако ја живим.“

,,ПРЕЖИВЕТИ У СРБИЈИ”

Сматра да му је дводелна емисија ,,Преживети у Србији” донела посебно искуство које је ретко ко искусио.

„У новинарском послу постоје три основна дела – пре продукције шта се уради, за време продукције и после продукције. Најважнији део је пре продукције, односно како и на који начин би се нешто урадило. Мој саветник и ја смо у пре-продукцији направили сценарио како бисмо разрадили тему, односно шта хоћу и који је циљ емисије. Оно што сам планирао је, са малим одступањима, тако и испало. Та одступања и промене на терену су улепшале ту емисију ,,Преживети у Србији” јер су је учиниле још природнијом, живљом, што се није могло ставити на папир. Та емисија је имала те случајне додатке на терену који су је улепшали. Поента емисије је била да ли човек може преживети у било које доба дана и ноћи, у било којем годишњем добу и да ли ће ти неко помоћи и примити као свог најрођенијег.“

НЕКО МОРА ДА ИСПАШТА

Полако уводи своју породицу у свој посао и нада се да ће му посао тада бити још лепши и испуњенији. Свестан је да има мало времена за породицу, али ,,све се може надокнадити”.

„Морам признати да имам много мање времена за породицу него други. Чекам да ми деца одрасту и да их поведем са собом на путеве. Успео сам сина да водим са собом у последње време. Породица полако упливава у мој посао што ми је драго и волео бих све да их ангажујем да раде са мном. У једном периоду живота сам јако мало времена проводио код куће са породицом и видим да је то пропуштено, али мислим да то може да се надокнади. Кад почнеш да се бавиш овим послом мислим да неко мора да испашта.“

ТИМСКИ РАД

Објашњава како без добре радне екипе и темељне припреме нема жељеног циља.

„У мом послу је веома тешко пронаћи тему, а још теже је сложити коцкице како ту тему добро да обрадиш. Мој посао није хоби него врло озбиљна ствар у којој учествује много људи и свако треба да одради свој део посла. Треба сагледати све факторе и да се добро распиташ и да сазнаш што више информација у пре-продукцији јер добра припрема је добра емисија.“