Димитрије Давидовић је своје трагове оставио у многим областима. Уједно је био историчар, књижевник, педагог, државник, штампар, преводилац, законодавац, уставотворац а пре свега новинар који је поставио темеље слободном новинарству у Србији. Његов труд да описмени Србију и да направи од ње демократску државу, није био без плода. Успео је да унесе заметке демократског поретка и да бар на кратко ограничи тадашњу апсолутну власт.
Овај рођени Земунац остао је запамћен по борби коју је водио за просвету народа и увођење књижевног језика, као и по доприносу у развитку новинарске историје Србије.
Још као младић Давидовић је показао склоност ка слободоумљу и свестраности. Студирао је медицину од које га је раздвојило новинарство.
„Новине сербске“
Одлучивши да се бави новинарством, Давидовић је, заједно са Димитријем Фрушићем, 1813. године у Бечу покренуо „ Новине сербске“, које је касније наставио да издаје сам. Овај лист је у том времену представљао главни форум српске књижевне елите. У току 1817., а поготово 1818. године, Давидовић је омогућио српским књижевницима да своје идеје износе у овом листу. Међу њима нашао се и Вук Стефановић Караџић, који је у њему објављивао своје прве полемике са противницима реформаторских идеја о језику и правопису, као и књижевне огласе за своја дела.
Давидовић је 1821. године одлучио је се врати у Србију, а у томе му је помогао и Прота Матеја Ненадовић, који је био један од његових најпознатијих претплатника.
Прве новине у Србији почеле су да излазе 5. јануара 1834. године, у Крагујевцу, под називом „ Новине Српске“. Према социо- културном статусу тадашње Србије читалачку публику сачињавали су углавном чиновници и свештеници, остали читаоци били су трговци, занатлије и учитељи.
Издавач првих српских новина била је Државна штампарија, а пошто је она била контролисана од стране владе и сам лист је сматран државним.
Већ у првом броју листа истакнута је његова образовна и културна функција и то речима да су: „ Новине главно средство у образовању сваког народа “. Уређујући прве новине у ослобођеној Србији Давидовић се трудио да обавештава о светским догађајима и културама других земаља и народа. Тиме је свом листу дао светски карактер. Према речима новинара Милета Недељковића , Димитрије Давидовић је у 63. броја свог листа дао чак 532 прилога о светским збивањима и приликама, тако да су његове новине још у ондашње време представљале „широко отворена врата према свету“.
Сретењски устав
Након Сретењског устава, чији је главни творац сам Давидовић , новине добијају нешто другачији изглед. Основне резлике огледале су се у објављивању вести које нису биле у складу са кнежевим интересима, а у њима су постојали и коментари и обавештења о Уставу. Из тог разлога Давидовић је ушао у сукоб са кнезом Милошем због чега је и удаљен из новина и разрешен као уредник.
Изморен и разочаран Димитрије Давидовић одлази у Смедерево, где је живећи у сиромаштву, дочекао крај свог живота ( 1838) .
Целокупан рад Димитрија Давидовића био је загрејан просветитељским идејама и слободоумљем, а он сам бавио се и књижевношћу и историјом. Данас, још понешто подсећа на његов успех, биста у Земуну коју су подигли новинари Србије и неколико улица у Смедереву.
Последњи радови
Интервју недеље20. фебруар 2012.Андреа Лекић- међу најбољих пет
Вести из несвести20. фебруар 2012.Шта уметност нуди друштву?
Студентски радови19. фебруар 2012.Димитрије Давидовић: Утемељивач новинарства у Србији
Студентски радови9. јануар 2012.Луксуз или стварна потреба. Реформа школства или реформа вредности