Студентски радови

Дигитално насиље – да ли је увреда вредна живота?

27. децембар 2018.
Талија Новак

Дигитално насиље је коришћење дигиталних технологија односно интернета и мобилних телефона с циљем да се друга особа узнемири, повреди и понизи. Већина младих мисли да уколико се излогује са Фејзбука, блакора особу на Инстаграму, угаси лап топ све нестаје и све се брише. Међутим, то није тачно. Насилник је увек у телефону који држимо поред јастука и насиље се одвија и када је рачунар угашен.

На пример група ученика нападне фејзбук профил девојчице која није могла да им помогне на контролном из математике, а која је можда игром случаја буцмаста, носи наочаре, не прати моду или можда има неки мањи физички хендикеп. Коментари на њеном фејзбук зиду, који имају најмање везе са математиком, привлаче све више и више ученика који постају саучесници. Још ако имају да додају неку неприкладну фотографију или видео снимак, а не дај Боже да неко од нападача зна да ради са Фотошопом, па измонтира рецимо њену главу ко зна коме и ко зна у којој ситуацији и подели на свом или њеном профилу. Брисање профила у таквим ситуацијама не помаже, јер насилници настављају, а снимци екрана (скриншотови) су вечни.

Чињеница да се дигитално насиље одвија у виртуелном свету не значи да је мање опасно од класичног насиља које се дешава у реалном свету, напротив, током дигиталне комуникације људи су спремни да кажу и ураде оно што у комуникацији лицем у лице вероватно никада не би, а све то најчешће из два разлога: због анонимне природе дигиталног насиља смањен је страх од откривања и кажњавања и због одсуства невербалне комуникације особе које се насилно понашају немају свест да комуницирају са људским бићем.

Ово најчешће резултира тиме да девојчица, ма колико да има јак карактер, упада у тешку депресију. Неискрени пријатељи је гледају уз подругљив осмех, а свакодневно се суочава са неукусним коментарима и добацивањем.

Депресија у пубертету може имати катастрофалне последице, што није редак пример. Због претњи и увреда које су претрпели на друштвеним мрежама самоубиство је извршило девет тинејџера.

Корисника на Интернету је све више и више, а самим тим расте и опасност.Решење није промена школе, околине, града, државе, решење није бег од проблема. Решење није да сви погасимо друштвене мреже, већ да научимо правилно да их користимо, да се дигитално описменимо и да научимо да се заштитимо