ДЕВЕТ ДЕЦЕНИЈА ВЕЛИКАНА

Мија Алексић

Културна јавност данас слави деведесет година од рођења глумачког великана Мије Алексић. А протекли месец обележен је многобројним манифестацијама у част прослављеног глумца. Један од најсвестранијих уметника бивше Југославије рођен је 1923. године у Горњој Црнући. Основну школу завршио је у Враћевшници, а у гимназијским данима у Крагујевцу почиње да се бави глумом.Међутим, још у раном детињству Алексићу позориште је “ушло у крв”.

“Мој отац Велимир, деловођа у селу Враћевшници, имао је овакав обичај: кад се врати с поља, испрегне волове, умије се на бунару и тек викне “Синђо, Милосаве, ајд у позориште!” Ја и мајка бисмо тада сели на троношце, а отац би ту на земљаном поду, свирао на фрули и изводио војничке скечеве”, испричао је једном приликом Мија Алексић о “породичном позоришту”. Оно “право” позориште упознаје нешто касније. Најпре је на улазу цепао карте, потом радио као статиста, а дебитовао је улогом писара у “Девојачкој клетви”. Сасвим случајно избегао је стрељање ђака 1941. године у Крагујевцу. Убрзо потом одлази у партизане, а у својој биографији уписао је и податак “ангажован у партизанском позоришту”. По повратку из рата, уписује Правни факултет. Како је схватио да право није његов животни позив, напушта студије на наговор пријатеља, и посвећује се глуми. Публика га памти по многобројним позоришним, филмским и телевизијским улогама. Народно позориште, ЈДП и Атеље 212, неке су од престоничких сцена које памте Алексићеве улоге- Прока, Ричард III, Помет, Поп Ћира, Чеда Урошевић… Ипак, чини се да су и критика и публика били више заинтересовани за десетине његових филмских улога. Маестралне улоге одиграо је у филмовима- Варљиво лето “68, Човек са четири ноге, Маратонци трче почасни круг, Максим нашег доба… “Од рођења до смрти прође тако мало времена да човек једва успе да удахне. Још га је мање да глумац одигра све оно што прижељкује. Није ми остала ниједна велика неостварена улога. Ако је ишта остало, онда су то коректуре нечег што сам раније радио”, говорио је о свом раду Мија Алексић. Поводом девет деценија од рођења великана, данас ће у фоајеу Народног позоришта бити откривена биста уметника који кроз своје улоге и даље живи, иако је од његовог одласка прошло осамнаест година.