Десном руком већ 130 година показује ка Призрену

„Ганутим срцем полазим из ове мале вароши, из овог красног средишта младе, али витешке краљевине, посестриме моје отаџбине.“

Налази се на Тргу Републике, испред Народног музеја, још од 1882. године. Дело је фирентинског вајара Енрика Pација. То је први монументални коњанички споменик и први уметнички споменик код нас. Постављен је на месту некадашње Стамбол капије. На постаменту су имена градова који су за време Михаилове владавине ослобођени од Турака и рељефне сцене из српске историје, по нацрту архитекте Константина Јовановића. Споменик је урађен у бронзи и мермеру. Кнeз је десном руком показивао на још неослобођене крајеве земље.

Легенда каже да је један шегрт приликом откривања споменика узвикнуо: „А где му је капа? Јаше на коњу гологлав!“ Због ове примедбе, кажу да је Паци извршио самоубиство. Међутим ово није тачно јер је он отишао у родну Фиренцу и отуда послао дирљиво писмо које, између осталог, каже и следеће: „Ганутим срцем полазим из ове мале вароши, из овог красног средишта младе, али витешке краљевине, посестриме моје отаџбине. Талијан сам душом и осећањем, али срцем одушевљени Србин!“

Данас споменик више нема актуелно политичко значење, већ служи више као још један од опште познатих београдских оријентира са славном историјом. Више је познат коњ од онога ко на њему јаше.

Испред и иза њега сачекују се и испраћају пријатељи и познаници, пролазе многе туристичке групе и окупља се омладина. Често се, са њим у позадини, одржавају и политички скупови, концерти и разне манифестације.

Са Народним музејем иза себе, Кенз Михаиловом улицом – са десне и Народним позориштем – са леве стране, Споменик Кнезу Михаилу Обреновићу се, после више од 130 година, стопио са околином и постао препознатљиви симбол Београда.

Михаило Обреновић био је најмлађе од шесторо деце кнеза Милоша и књегиње Љубице. Рођен је 4. септембра 1823. године у Крагујевцу. Два пута се нашао на власти. Први пут као малолетан, заједно са намесницима, а други пут након очеве смрти. Његова девиза је била: „Закон је највиша воља у Србији.“ Убијен је 29. маја 1868. године, у Кошутњаку.