Студентски радови

Да ли је Википедија ‘мушка енциклопедија’?

27. јун 2014.
Сања Павловић

Једна од најчешћих глобалних критика највеће светске енциклопедије, Википедије, у последње време не долази од скептичних професора који Википедију не виде као релевантну, већ из угла феминисткиња. Наиме, ни 13 година након свог настанка, Википедија није успела да постане неутралан извор знања. Као доказ овоме говоре чињенице да, од свих људи који уређују Википедију, жене чине само 8-9%. На нивоу Србије, тачни статистички подаци не постоје, али се процењује да је тај проценат још мањи и да износи око 3-4%. Због свега наведеног, у Србији је покренут пројекат ФемВики који за циљ има упознавање жена са радом на Википедији и писање о женским темама.

Када је Википедија настала, 2001. године, била је јединствени експеримент енциклопедије засноване на колаборацији. Уместо да се ослања на углавном плаћене групе стручњака као ауторе, Википедија је прва енциклопедија коју су могли да пишу и уређују сви заинтересовани. Управо кроз то све различитости и мањине које доприносе, идеја је била да се на једном месту створи најшири могући домет људског знања и искуства.

Џонатан Зитрен, професор Интернет права на Харварду је у свом ТЕД говору под називом “Тhe web as random acts of kindness” за пример глобалног покрета који функционише по принципу бриге и солидарности навео је управо Википедију. Написана и одржавана у потпуности од стране милиона волонтера и волонтерки (да ли?) широм света, Википедија не би могла да опстане до данас да не постоје пре свега они који је уређују, а затим и администратори, људи који пазе на то да се не дешавају вандализми било које врсте. Овакав начин функционисања заправо подсећа управо на феминистички појам етике бриге, јер се управо начелима бриге и солидарности обезбеђује да људско знање буде доступно свима на свету и да је једини неопходни предуслов само – Интернет конекција.

Па какве критике онда стижу из угла медија и феминистичих активисткиња и зашто?

Примери “мушке Википедије” у свету

У колумни NewYork Times -а из априла 2013 године, америчка ауторка Аманда Филипачи је описала како су волонтери, тј едитори Википедије начинили сегрегацију жена из категорије “Амерички књижевници” у поткатегорију “Америчке списатељице”, без одговарајуће поткатегорије за мушкарце. Како наводи Филипачи, овај поступак недвосмислено имплицира да жене чине поткатегорију мушкараца.

Одговор Задужбине Викимедије, америчке организације која стоји иза одржавања сервера Википедије и њене промоције и одржавања, уследио је од њихове тадашње извршне директорке, Сју Гарднер. По њој, овај случај није ништа друго до “доказ да систем функционише”. “Видели сте на Википедији нешто за шта сматрате да није тачно, или није у реду, проговорили сте о томе и ствар је решена, Данас постоје две поткатегорије америчких књижевника: америчке списатељице и амерички писци”, био је њен одговор.

Приговори и на овакав став не јењавају, те је одговор америчког онлине магазина “Daily Dot” да, у том случају, очигледно је да систем не ваља. Жене никада не би смеле да буду дискриминисане, што се не би ни дешавало да чине више од 9% уредника највеће енциклопедије на свету.

Примери “мушке Википедије” на sr.wikipedia.org:

Статистике о Википедији на српском језику говоре да тренутно постоји преко 148.000 чланака и укупно 142.282 регистрована корисника. Колико њих су жене тешко је рећи, пре свега јер корисници током пријаве не морају да остављају личне податке и често користе псеудониме иза којих је непознат род особе која га користи.

Мини истраживање које смо спровели на Википедији на српском језику показало је да енциклопедији мањка осећаја за женске и родне теме и начин на који се о њима пише. Као један од очигледнијих примера који потврђује недовољан утицај жена које уређују садржај може се навести некоришћење родно сензитивног језика. Иако ни све жене нису склоне коришћењу речи “владарка” или “суткиња”, скоро ни један чланак о познатој жени на Википедији не садржи родно осетљив говор. Па тако можемо видети уводну реченицу о краљици Елизабети I Тјудор: “Елизабета је била плаховит и понекад неодлучан владар. Као и њен отац, Хенри VIII, била је писац и песник.”

Такође, у чланку под називом “Дискриминација” наводе се многе одлике по којима људи могу бити дискриминисани (попут националности, вере, хендикепа…), али нигде се као категорија за дискриминацију не наводи пол, односно род. Даље, чланак под називом “Сексизам” ту појаву дефинише као “термин који означава дискриминацију супротног пола и пресуђивање стереотипним гледањем на мушкарце и жене на основу полних карактеристика.” Као референца за ову дефиницију наводи се сајт Вокабулар који ни сам не дефинише сексизам тако, већ као “термин који означава дискриминацију супротног пола (најчешће женског) и пресуђивање стереотипним гледањем на мушкарце и жене на основу полних карактеристика.” Подвучени део је изостављен на Википедији. Претпостављамо да је аутор сматрао да је “мање битан”.

Ово су само неки од примера који доказују да је свет српске Википедије неосетљив на питања рода и женских тема у начелу.

ФемВики пројекат

Због свега горе наведеног, а по узору на већ постојеће пројекте у свету, и у Србији је покренут пројекат кроз који би се жене охрабриле да уређују Википедију. “ФемВики пројекат је настао са жељом да се, са једне стране, поспеши квалитет и квантитет чланака на феминистичке теме и биографије жена, а да се, са друге стране, оне охрабре да учествују у заједници волонтера и волонтерки које уређују Википедију”, говори Јелисавета Јовановић, једна од учесница пројекта. ФемВики пројекат је покренут од стране Викимедије Србије, непродитне, невладине организације која делује на теориторији Србије као локални огранак Задужбине Викимедије и који ради на сакупљању, умножавању и промоцији слободног знања на српском језику.

“’ФемВики’ је заправо пилот-пројекат који се волонтерски изводи током 2014. године, и то кроз радионице и обуку активисткиња које учествују у раду феминистичких организација широм Србије”, додаје Јелисавета. “Колегинице и ја се надамо да ћемо овим путем пробудити заинтересованост активисткиња за Википедију и објаснити им важност покривености женских тема на најпосећенијој и највећој енциклопедији на српском језику”, завршава она.