ДА ЛИ ДА ОДЕМ ИЛИ НЕ

Лоша политика државе према образовном систему главни кривац за превелики број младих стручњака који одлазе из Србије

Одлив мозгова: на први призвук звучи мало морбидно. Али у питању је метафора. Појава одлажења наших генија и научника у иностранство вапећи за бољим животним стандардом и местом где ће више ценити њих и њихов рад. Никоме није било жао малог Тесле или Пупина када су отишли. Да нису то учинили, Тесла би у Госпићу био инкасант за струју, коју би неко други измислио, а Пупин управник поште у Кикинди.

На овај начин Вукајлија ,,јединствени речник сленга на српском језику“ дефинише одлазак студената или научника у стране земље због стручног усавршавања или проналаска посла. Према подацима Светског економског форума, Србија је на неславном 139. месту од 142 државе по броју младих који напуштају земљу. Иза ње су Бурунди, Алжир и Хаити.Одласком огромног броја високообразованих људи, Србија је, према процени професора Бранка Ковачевића, бившег ректора Универизтета у Београду, изгубила око 12 милијарди евра. На одлазак стручњака држава нема како да одговори, а услед политичких проблема и светске економске кризе, проблем одлива мозгова остављен је по страни. Нови ректор, професор Бумбаширевић, још увек није предузео конкретне мере, али ни у јавност није износио овај проблем. Чини се да се чека на ефекте Стратегије развоја образовања у Републици Србији до 2020. чије је јавно читње у неким градовима почело пре некколико месеци. Она делује као добар начин да се напокон ухвати у коштац са овим проблемом, али је питање да ли ће се њене одредбе заиста спроводити или ће и она добити добар нормативно-правни оквир, али остати без слуха државе за имплементацију.

БУЏЕТ ЗА ПРЕЖИВЉАВАЊЕ

Зоран Ристановић је завршио Факултет за физичку хемију у Београду са просечном оценом 9, 90. Већ три године је на докторским студијама на Универзитету у Утрехту у Холандији, током којих је боравио у Немачкој, Француској и Белгији, а тренутно је у Америци као гостујући научник на Универзитету Станфорд. За разлику од већине земаља, он као докторант у Холандији има статус запосленог, регуларну плату, социјално и пензионо осигурање. Из Србије је отишао због стручног усавршавања, али и због тешких услова за рад младих научника. Вратио би се овде, али да би се то десило, каже да се нешто озбиљно мора променити у свести људи који воде државу.

,,Политичари ни за шта на свету не би мењали своје фотеље. А када би се само мало потрудили да омогуће нормалније услове за живот и рад младих, верујем да би се многи наши стручњаци вратили у Србију“ , каже Ристановић.

У високошколском образовању највећи проблем је новац, што најбоље показује податак да се у Европи за високошколско образовање издваја 1,25% бруто друштвеног производа, а код нас тек око 0,90%. ,,Да бисте направили квалитетан образовни систем, потребан је новац. Наш буџет је пројектован тако да 95% оде само на плате, а 3-5 % на све остало. То је буџет за преживљавање. У Европи и свету, образовање је инвестиција, нешто што доприноси квалитету живота свих људи“ , објашњава Ковачевић.

РЕКА БЕЗ ПОВРАТКА

Званични подаци о броју стручњака који су отишли не постоје, али Владимир Гречић, професор на Институту за међународну политику и привреду, тврди да је од деведесетих година до данас Србију напустило око 300 000 стручњака. Земљама у којима сада живе, ти људи плаћају порезе, тамо су и потрошачи, те је тешко поверовати да ће они икако Србији вратити новац који је у њих уложила, додаје Ковачевић. Гречић каже да младе људе не треба кривити што одлазе из Србије. ,,Свако тражи своје место под Сунцем и иде тамо где је боље“, тврди Гречић. Он каже да се одлив мозгова не може спречити, па је најважније створити услове да се одливени мозгови врате у земљу порекла. ,,Та такозвана циркуларна миграција је сада у моди: људи одлазе на одређено време, стичу знање и новац, и врате се у своју земљу“ , истиче Гречић.

Међутим, и након повратка у Србију, млади стручњаци посао тешко проналазе. Ивана Васиљевић је након завршеног Архитектонског факултета добила шестомесечну праксу у Грацу, где је, како каже, стекла одлично искуство у струци. По повратку у Србију није успела да пронађе посао, тако да се поново обрела у иностранству, овога пута у Белгији на постдипломским студијама.

,,Волела бих да се вратим у Србију после мастер студија, али ако ми се буде пружила повољна пословна прилика да останем у Белгији, не бих одбила“ , каже Васиљевићева.

СПИСАК ЖЕЉА

Питање које се годинама уназад поставља јесте шта држава мора да уради како Срба не би остало ,,за под једну шљиву“, како каже Креманско пророчанство. Професор Ковачевић објашњава да је неопходан троугао држава – универзитети – послодавци. ,,Њега треба затворити, ти људи морају међусобно бити партнери. Задатак универзизтета је да директно утиче на економију и да се повеже са тржиштем рада“, каже Ковачевић. Сличног је става и професор Гречић, који каже да треба створити бољу инвестициону климу у земљи, за шта је потребно решити четири јахача апокалипсе – корупцију, криминал, правну несигурност и економску нестабилност.

На први поглед чини се да Стратегија развоја образовања у Републици Србији до 2020. године може да реши горуће проблеме у сфери образовања. Она обухвата целокупно школовање, од вртића до факултета, предвиђа бољу усклађеност с потребама привреде, могућност обавезног образовања до пунолетства, али и повећање средстава за образовање са 4,5% на 6% бруто националног дохотка. Главна замерка Стратегији је што нигде не каже на који ће се начин издвајати више новца за образовање. Професор Властимир Матејић, координатор радне групе за израду Стратегије, каже да остваривање ове одредбе зависи од става јавности и државне власти према циљевима развоја образовања на којима је Стратегија сачињена. ,,Имплементацијом Стратегије, посебно код школовања на мастер и докторским студијама за рад у привреди, дао би се позитиван допринос смањењу одлива мозгова“ , објашњава професор Матејић. Међутим, он додаје да квалитетно високо образовање може и да допринесе појачању одлива мозгова. По његовом мишљењу, да би се одлив мозгова смањио, потребно је да у земљи настане тражња за мозговима, а да би се јавила тражња за мозговима, неопходни су здрава привреда и економија.

Судећи посвему овоме, образовање у Србији није ништа више од списка жеља, које никако да буде испуњене. Ако буду чекали на здраву привреду и економију и неупражњена радна места, млади мастери и доктори наука ће се озбиљно начекати. Или ће, као и до сада, отићи тамо где тражње за мозговима увек има.

БОЉЕ ИШТА НЕГО НИШТА

Поред Стратегије, држава ради још понешто када је реч о ублажавању одлива мозгва. У Србији је 2008. године основан Фонд за младе таленте, који преко своја три конкурса награђује најбоље младе људе и највећи је државни Фонд у региону, каже Милош Радосављевић, координатор радне групе Фонда за младе таленте. ,,Буџет којим располажемо предвиђен је за три конкурса: стипендирамо студенте завршних година на студијама у Србији, средњошколце награђене на државним и међународним такмичењима, и најбоље студенте који студирање настављају у иностранству. Одредбе уговора налажу стипендистима Фонда да након заврштка студија пет до осам година проведу радећи у Србији, што има за циљ спречевање тзв. одлива мозгова“, објашњава Радосављевић. Он додаје да буџет Фонда мора да буде већи с обзиром на то да је за пет година постојања стипендирао скоро 11 500 младих људи издвојивши три милијарде и триста милиона динара. Фонд има склопљене уговоре са важним институцијама у земљи, као што су Национална служба за запошљавање, Српска академија наука и уметности, али и са компанијама попут Мајкрософта и Пиреус банке. ,,Наши стипендисти имају посебне ознаке у базама Националне службе за запошљавање и приоритет приликом запошљавања – чак 40 одсто од укупног броја наших стипендиста запослило се управо на овај начин“ , наглашава Радосављевић.

Када чујете да је Фонд за младе таленте највечи државни фонд у региону и да Стратегија образовања планира повећање новца за образовање, зачуђује чињеница да је Србија у врху по броју одливених мозгова, а на зачељу по броју високообразованих. Висока стопа незапослености, стање економије и привреде, страначко запошљавање, немар друштва и државе за стручњаке из разних области довољни су разлози да млади изаберу другу државу која ће имати и вида и слуха и новца за њихове потребе. Они су одливени мозгови и наше горе листови, у домовини недовољно интересантни да би им се држава посветила, а у иностранству добра инвестиција. ,,Ова земља нема ни нафте ни гаса, али има вашу памет. Једино што овде вреди – то сте ви, једино што је остало – то сте ви. Ми не радимо оно што треба“ , каже професор Ковачевић.Одредбе Стратегије образовања за сада су добар лек за стару бољку, само треба сачекати и видети како ће држава одговорити на њену примену.