Чудесне фреске старе осам векова

Студеница се налази 40 км од Краљева, а њен раскош и лепоту умногоме употпуњу обронци планине Голија. Студеницу је подигао Стефан Немања 1190. године као посвету Успењу пресвете Богородице. Своју лепоту и ракош Студеница брани читавих 12 векова. Пљачке, ратови и бурна историја која је пратила већину српских средњовековних манастира и цркава није заобишла ни овај манастир који се сматра једним од највећих богастава Српске православне цркве. Још на почетку своје владавине Турци су претопили оловну кровну конструкцију манастира Студеница у муницију, а затим је манастир опљачкан након великог аустријско-турског рата(1683-1699). Ипак, највећа страдања претрпео је за време Првог српског устанка.

Од првобитног изгледа, манастир је мало тога сачувао јер је поред паљења претрпео и нестручну обнову 1846. године, када су сликари преко старих фресака набацали нови слој малтера. Сто година касније, стручњаци су зидовима успели да врате првобитан изглед. Од 14 цркава, колико их је некада било, остале су само 3. Због своје духовне културе, лепоте, раскоши и фресака из 13. и 14. века, УНЕСЦО је 1986. године уврстио Студеницу у листу Светске баштине.

Људи који су посетили овај манастир кажу да га посебним чини комбинација рашко-византијског стила, белог мермера и очуваност и лепота фрески које се у њему налазе. Такође, један од разлога што овај манастир има око 60.000 посетилаца годишње је и то што се у њему налазе мошти Стефана Немање, његове жене Анастасије и синова Вукана и Стефана Првовенчаног. Многи верници и познаваоци средњовековне културе долазе само да би видели фреску „Распеће Исуса Христа” или „Студеничко распеће” која се сматра једном од најлепших у Србији.

Манастир Студеница је поред велелепности којом плени, познат и по томе што су се управо у њему развили први зачеци српске медицине. Наиме, Свети Сава је у Студеници основао прву медицинску школу по угледу на византијске манастирске болнице. Под Савиним старатељством Студеница постоје политички, духовни и културни центар, чије је богаство увећао писањем чувеног „Студеничког типика”, у коме описује монашки живот у овом манастиру.

Духовну и културну лепоту Студенице употпуњују још две цркве у њеном саставу- Богородична црква и црква Светог Јоакима и Ане(Краљева црква). Богородичина црква је једнобродска црква са кулом чије су фасаде изграђене од блокова белог мермера. Црква Св. Јоакима и Ане, добила је име по свом ктитору, краљу Милутину.

Велики жупан Стефан Немања је поставио темеље манастира Студеница, а сви његови наследници, понајвише Растко Немањић, настављају да брину и да се односе са поштовањем према овом манастиру старом више од 800 година.