Студентски радови

Цена неодговорности и незнања

17. јануар 2016.
Милена Рашић

Прошло је неколико година, а становници Младеновца се и даље сећају инцидента када је малолетна девојка која се породила у свом стану у присуству мајке оставила дете на поду купатила и отишла у болницу тврдећи да је имала спонтани побачај. Лекари и бабице широм Србије тврде да то није јединствени случај, само да се други вешто прикривају.

Србија остаје у самом врху светске листе по броју малолетничких трудноћа, а кривци што девојчице од 12, 13, 14 година остају у другом стању су општа неинформисаност и лоша брига о репродуктивном здрављу која се са родитеља преноси на децу. Страдају сви, а највише дечја младост и њихова будућност. Решење је стална едукација и отворено суочавање са стварношћу.

Жељене или нежељене

Малолетничке трудноће су трудноће које настају пре 18-те године, и углавном су нежељене. Однос између жељених и нежељених је 1:8 у корист нежељених, рекла је гинеколог Оливера Раичевић. Оне трудноће које су нежељене ће се завршити зависно од закона, који каже да се прекид трудноће може навршити до 10. недеље. За породиље од 16 до 18 година уз присуство пунолетног лица, а за оне испод 16 са родитељем или старатељем. Прекида се искључиво у установама које имају законску дозволу за прекид трудноће. Према њеним речима, са друге стране, жељене трудноће спадају у високо ризичне из разлога што сама особа испод 18-те није психофизички зрела да изнесе трудноћу, те се јављају бројне психичке и физичке компликације у току вођења саме трудноће.

Едукација

Већина младих, првенствено девојке, не знају како се регулише плодност. Највећи проценат се о контрацепцији информише путем интернета, пријатеља, па најмање сазнања добијају од родитеља, школе и лекара. У Саветовалишту за младе кажу да је јако битно да све институције раде на едукацији младих. Деца су полно активна већ између 15- те и 16-те године. Саветују се контецепције које ће дати високи проценат, скоро 99,9% заштите од трудноће, а то је комбинована контрацепција: кондом и анти-беби пилула, код младих, здравих особа које добро подносе пилулу. Проблем код наших младих је што нису заинтересовани за контрацепцију, те углавном имају полузаштићене или незаштићене односе. Због једног полузаштићеног односа добија се било која полна болест, па чак и оне најгоре.

Према речима лекара, превентива јесте управо едукација младих под менторством Института за мајку и дете и Републичког центра за планирање породице који играју главну улогу у едукацији пре свега лекара, а посредством њих и младих. Оно што представља проблем је што се код младих свест тешко пробудјује, те када се пробуди код многих је већ касно.

Тренутак када се девојчица суочи са трудноћом увек је мучан. Доктор Зоран Станковић, специјалиста дечје и адолесцентске гинекологије на Институту за мајку и дете, каже да тај преглед уништи њихову последњу наду да проблем не постоји. Међу младим трудницама има најразличитијих судбина. Тај проблем погађа и сиромашне и богате, најчешће су те девојчице из средина у којима је лоша информисаност и недостатак образовања за њих кобан. Има их доста са емоционалним проблемима. Девојчице на преглед долазе са мајкама, некад саме, са другарицом. Партнер се ретко појављује. Постоји податак да се скоро 50 процената нежељених трудноћа у узрасту адолесценције се догоди у првих шест месеци сексуалне активности. Тако младе, те девојке не знају шта доноси трудноћа, нису сигурне шта желе нити су свесне шта им се догађа , објашњава доктор Станковић.

Гинеколози упозоравају да су малолетничке трудноће све чешће, а абортуси код девојчица изван контроле родитеља. И док једни сматрају да је недовољна информисаност омладине последица тешких година у којима смо живели, оптерећености родитеља бригом за новцем и препуштеност деце самима себи и вршњацима, доктор Станковић истиче да не треба осуђивати, већ се мора радити на решавању проблема. Он саветује да родитељи негују дечију сексуалност од рођења, тако што ће причати, а не окретати главу од проблема у стилу „нојевске” политике. Од пресудног је значаја да млади не избегавају предавања о контрацепцији које им школа организује, као и да родитељи што више причају са децом. Један незаштићен однос може довести до значајних последица.

Решења за ове проблеме млади могу потражити у Саветовалиштима за младе, који постоје готово при сваком Дому здравља, присуствовањем на њиховим предавањима који се организују у школама и диспанзерима, или консултовањем са лекарима и стручњацима.

Лоша комуникација

Да разговор може да помогне, показало је искуство земаља које имају континуирану сексуалну едукацију у школама. То се ефектује тиме што млади не ступају рано у сексуалне односе, одговорнији су, а самим тим је и мањи број малолетничких трудноћа.

Пихолог Ирина Радановић наводи да је психосексуално сазревање индивидуалан процес. Она препоручује да сваки родитељ, пратећи своје дете и учествујући у његовом животу, сам оцени кад је адекватан тренутак за причу.

Боље је почети што раније јер је граница ступања у сексуалне односе померена. Речник, објашњења и савете родитељи морају да прилагоде узрасту и зрелости младе особе. Током даљег одрастања, родитељи треба да наставе са едукацијом о репродуктивном здрављу, учећи адолесцента новим информацијама, саветује Радановићева, уз напомену да ставови родитеља у вези са сексуалним понашањем деце значајно усмеравају њихово сексуално понашање и могу утицати на узраст започињања сексуалне активности. О овоме треба причати и са женском и са мушком децом, без разлике – истиче психолог, која сматра да док се не промени однос читавог друштва према потребама младих, ситуација са малолетничким трудноћама ће остати непромењена.

Абортус

Истраживања показују да се у Србији се годишње обави пет до шест хиљада прекида трудноћа код малолетница, па је едукација младих о заштити репродуктивног здравља од енормног значаја зарад спречавања озбиљнијих здравствених последица.

Доктор Ана Митровић, председница Удружења за репродуктивно здравље, каже да не постоје званични подаци о броју малолетничких трудноћа, јер највећи број њих заврши у некој од приватних ординација. Оно што ми знамо је да у државним институцијама имамо барем једну недељно дијагностиковану малолетничку трудноћу и додала да младе девојке које се одлуче на абортус најчешће нису свесне последица које та озбиљна хирушка интервенција има, а да је једна од њих и ризик од неполодности.

Боље спречити него лечити

Да би се ово спречило, у Саветовалиштима за младе нуде неколико решења. Један од њих је организовање психолошких радионица у којима се симулира реакција младих суочених са трудноћом, али и реакција њихових најближих. У њима они имају активно учешће. У случају трудноће, ради се о радионица Беба бити или не у којој свако добије одређену улогу члана породице, а затим се постављају и решавају питања.

Доктори изводе закључак да се око 70% младих о свему што их интересује везано за контрацепцију распитују преко интернета или то питање једноставно игноришу- што је најчешће погубно. Оно што би побољшало овакву ситуацију јесте образовање младих и увођење наставног предмета са здравствено едукативним карактером. При едукацији би помогле радионице, разговори са лекарима, као и стручни кадар адолесцентске гинекологије.

Међутим, број порођаја не расте, а све цешће се рађа у каснијим годинама, када је и трудноћа ризичнија. Лекари саветују заштиту, психолози континуирану едукацију, а родитељи превентиву.