Наука и уметност

Времеплов међу зидовима једне зграде

17. август 2018.
Јелена Маринковић

Иза дрвених врата, браон боје дела познатих светских и домаћих уметника оживљавају дух уметности.

Више од месец дана, годинама очекивани Народни музеј у Београду отворен је публици. Ово здање отворило је врата хиљдама посетилаца који су имали прилике да виде сталну поставку која хронолошки обухвата период од палеолита па до уметности двадесетог века. Галерије и збирке Народог музеја приказују материјалну културу и уметност балканског тла.

На самом улазу посетиоце дочекују каријатиде Ивана Мештовића, које заједно са тамно зеленим мермером и адекватним осветљењем, започињу времеплов који поставка чини. Зграда Народног музеја подигнута 1903. године, реконструкцијом добила је изглед светских архитектонских здања, с тим што је првобитни облик у великој мери сачуван.

У приземљу музеја представљена је археолошка збирка материјалне културе и уметности од палеолита до античке грчке и римске уметности. Поставка представља развој култура које су живеле на српским просторима од шестог миленијума пре наше ере, па све до периода када је Србијом владала Римска Имперја. Најстарија дела праисторијских људи које поставка поседује су скулптуре откривене код Лепенског Вира. Једна од њих је клесана скулптура Данубиус настала у шестом миленијуму пре наше ере. Поред тога поставка садржи оруђа за рад направљена од камена и костију тадашњих животиња, као и керамику и уметност тог доба, те је на одређеним деловима зида исписано како је настао живот поред воде, како се у то време добијала, али и шта је значила моћ, а накитом и одевним предметима представљена је разлика измењу аристократије и робова кроз раздобља. Највреднији налази грчке збирке су пронађени у Требеништу, у близини Охрида, од којих се издваја Кратер од зелено патиниране бронзе. У средини атријума је амфитеатар иза ког су иложени капители стубова. На зиду лево од њих издвајају се двоје масивних блиндираних врата која отварају изложбу новца коришћеног за време Римске Империје, османског царства, новац деспота и краљева. Две јако мале просторије су реконструкција сефа некадашњих банки, ниског плафона са елементима зелене боје и кружним степеништем. У случају да посетиоци своје ранчеве носе на леђима, у том делу музеја ће их неко подсетити да га морају носити у руци или спреда.

Степениште које води на први спрат музеја направљено је од белог мермера, зидови су украшени златним орнаментима, а на подесту се налази витраж са грбом музеја. На првом спрату у изложбеним салама, кроз десет тематских целина изложени су средњевековни предмети попут готског накита, Окови Јеванђеља донети са Хиландара, икона, фресака и много значајних предмета тог доба. Поред “Рођења Христовог”, “Христовог Распећа” рађеног од бронзе, позлете и горског кристала, у збирци од средњег века до Првог српског устанка на једном зиду изложене су розете од којих једна припата манастиру у Млилентији, што ће посетилац знати само ако је врли познавалац архитрктуре српских манастира, зато што розете на изложби нису обележене. Овај пропуст примећен је и код фреске Симониде Немањић. У другом делу изложбеног простора налази се збирка српског сликарства 18. и 19. века. Ова збирка приказује историјске тренутке које су довели до раздвајања језгра српског народа, тачније представља развој економских, политичких и културних дешавања у Србији. Нека од дела која се налазе у музеју, а дуго се провлаче кроз већину образовне литературе су “Доситеј Обрадовић” Арсенија Теодоровића, “Аутопортрет” Катарине Ивановић, као и “Кићење невесте” Паје Јовановића. Поред ових сликарских имена налази се мноштво цењених уметника попут Ђуре Јакшића, Уроша Предића, Димитрија Аврамовића. На овом нивоу музеја, у последњем делу могу се видети цртежи и графике страних и домаћих аутора.

На другом спрату реконструисаног музејаје изложбени простор од три целине. Две целине садрже уметност југословенског сликарства 20. века и дела страних уметника. Збирка југословенских аутора пре свега богата је скулптурама где су представљени најзначајнији вајари са ових простора. У пространој соби тамно зелених зидова издваја се “Портрет Вука Караџића” аутора Петра Убавкића чији се познатији радови чувају у Народном музеју. Како га многи карактеришу, најзначајнији југословенски вајар Иван Мештровић, поред каријатида у холу музеја, свој траг оставио је и скулптуром “Сећање”. Што се тиче сликарства тог доба, допринос Надежде Петровић одише особеним карактером и снагом. Поред времешне уметнице у музеју су изложена дела Игњата Јоба, Саве Шумановића, Милене Павловић Барили.

Почетак стицања збирке страних уметника везује се италијанске мајсторе, да би данас поставка убрајала велика светска имена. Дела наглашене висине и ширине својствена су сликару Ибер Роберу чије се дело “Парк Виле д’Есте”, настало у Паризу, налази у Народном музеју у Београду. Ову импозантну поставку сачињавају дела неких од најзнацајнијих уметника импресионизма попут Клода Монеа, који у Народном музеју живи сликом “Ружичаста катедрала”, Едгара Дега и Огиста Реоара. Оно што је љубитељима уметности привукло највише пажње слика је изузетне естетске вредности Пабла Пикаса “Женска глава” која је и поред комплексне разраде у својој идеји јасна.

Здање у које је уложено петнаест година рада је времеплов који садржи много познатих уметника које није могуће одједно поменути. Са дуге стране, важне ситнице поставке нису довршене, а како изаћи из зграде може бити помало збуњујуће.