Ако је упознате у јесен пробудиће у вама само носталгију и сету, ако је упознате зими, угрејаће вас куваним вином и укусним Кürtős колачем , у лето ће вас запалити а на пролеће усрећити. Нема разлога да не будете њоме очарани. На прву шетњу неприступачна, она је ипак једна весела старица која у својим крилима има места и за старо и за ново. Када одете тамо, нико вас неће питати да ли сте муслиман, црнац, хомосексуалац или Арапин. Нико неће приметити исцепану или превише провокативну гардеробу на вама, гласан и продоран смех, и неће вас зачуђено посматрати ако седнете на тротоар да мало одморите. Такво понашање и манире Будимпешта негује и чува. Слобода за све и сви за слободу. Градски саобраћај савршено функционише. Други метро у Европи који је вукла коњска запрега изграђен је овде. Срамота је бити предрасудан и заборавити своје корене. То је прво чему ће вас научити. Они своје пажљиво чувају и величају. Будимпешта има богату историју. Наиме, створена је од три првобитно засебна града: Пеште, Будима и Старог Будима. На месту некадашњег Старог Будима налазио се римски град Аquincum, основан 89.г.н.е. на месту старије келтске насеобине. На месту данашње Пеште налазио се Contra Aquincum.Аустро-угарском нагодбом 1867. године ова три дистрикта су спојена под једну администрацију. Ипак Словени су ове просторе населили 300 година пре Мађара, а када су бескућници масово постали становници овог града, ко ће га знати. Многи мисле да је назив Будим настао од словенског имена Будислав,Будимир.
Највећа синагога у Европи налази се у Будимпешти. Има места и за друге, али зна се ко је на првом месту! Ако сте приметили птицу раширених крила на многим местима у Будимпешти као што је мост Слободе, варате се ако мислите да има било какве везе са слободом. То је древни мађарски симбол који представља птицу турул која је Мађаре пратила на њиховом путу ка Панонској низији, њиховој садашњој домовини. Један од угледних мађарских новинара све чешће истицање овог и других симбола назива „турул паприкаш“, а закувао га је мађарски премијер Виктор Орбан, патриота и конзервативац. Ако је ово за вас превише кисело посетите посластичарницу „Sugar“. На путу до тамо наићи ћете на огромну статуу чувеног пијанисте Франца Листа како надгледа огроман булевар-кафића! Не дозволите да вас очарају мирисне свеће ни обиље жбуња и зеленила, ни мекана ћебад из Ikea-e,ни пригушена светла, јер вас иза угла чека нешто још слађе-Sugar.Ако сте страствени љубитељ слаткиша тамо ћете се изгубити у мору колача и торти, послатица разне врсте. Али добро се спремите! Наићи ћете на бомбоне заробљене у стакленим стубовима, џиновкса лизала која извирују са свих страна. Чак и ако одете да оперете руке завртеће вам се у глави-бомбоне у зиду, бомбоне у лавабоу, бомбоне свуда око вас! Добро, можда је то ипак превише шећера…У следећој улици Choco Bar, за оне истанчанијег укуса. Можете да изаберете интимни сепаре преграђен мини параванима и јастуцима у боји чоколаде, али права магија настаје када окусите било шта са њиховог менија. Кокос, карамела, воће, цимет, кексеви и други специјалитети, али све са чоколадом!
Време је за шетњу. Вече је идеално за први сусрет са Ланчаним мостом који чувају по два лава на обе обале. Овај камени мост који је најстарији у Будимпешти саградио је архитекта Janos Marschalko, који се бацио у Дунав увидевши да лавови немају језике. У стварности их имају,али се слабо виде. На месту овог моста, првобитно су Јелена и Наум Бозд саградили скелу. Будимпешта има девет мостова, грациозан Еrzsebet, модеран Аrpad, раскошан Мargit, а поред Мargit моста налази се и вештачко острво за љубитеље џогинга и шетњи по природи. Острво се првобитно звало Зечје острво а затим су га становници назвали Мargit по ћерки мађарског краља Беле Четрвтог који се заклео Богу да ће му предати ћерку ако преживи битку са Татарима, што се и догодило па је Мargit постала монахиња. Друга мађарска принцеза Каталина, ћерка мађарског краља Светог Стефана, свој живот је завршила такође као монахиња али у манастиру Троноша. Она је била жена српског краља Драгутина, оптуживана за увођење западнх обичаја на српски двор. На пештанској обали налази се један од најнеобичнијих споменика. Ципеле. Не праве, већ направљене од гвожђа, у знак сећања на жртве 2. светског рата које су ту стрељане а њихова тела однео Дунав. Немојте дозволити себи мрачна осећања у овако дивном граду.
На будимској страи налази се Rácz fürdő, српско купатило, где се можете опустити у здању из 15. века. Мађари Србе називају Рацима, одн. становницима некадашње Рашке иако многи то тумаче у погрдном смислу. Много је трагова српске културе и историје у Будимпешти а много и легенди. Једна д њих каже да је палату данашње српске амбасаде на поклон добио Јован Дучић након бурне ноћи са мађарском аристократкињом. Никада нећемо сазнати да ли је Лаза Костић стварно свoју песму Santa Maria Della Salute написао у Будимпешти, да ли је Казанова овде провео 6 месеци свог живота уживајући у чарима овог града. Уживање као да је средње име Будимпеште. Ничега није превише. Хране никад доста, паприкаша, гулаша и зачињених кобасица чији се мирис у време католичког Божића шири читавим Vörösmarty тргом вешто пролазећи између дрвених вашарских кућица. Овај град познат је и по порнографији. Када се одједном из центра Балкана обрете у мору секс шопова и макроа који вас заустављају на сваком кораку, нећете знати како да реагујете. Свој се своме радује. Одахнућете када чујете српски на улици, што од туриста, што од Срба који овде живе. Српска православна црква налази се у Српској улици у једном од елитнијих деова Пеште. Српска гимназија саграђена је 1950.г. на тргу Ружа поред друге по величини катедрале у Будимпешти. А угледни Србин, Сава Текелија и његова жена Софија оставили су српској заједници две предивне грађевине које су биле предвиђене за студентске домове, Ангелијанум и Текелијанум. Ако вас импресивна архитектура врати далеко у прошлост, попијте кафу на једном од многих места која одишу старинским духом и шире скоро дворску атмосферу. Намештај од кованог гвожђа и море књига на огромном простору. Клизајте залеђеним језером испод дворца у коме је сниман филм о Дракули а који и изгледа као његов дом. Можете да будете где год пожелите. У Индији, Паризу, Италији или чак у индијанском шатору и свуда ће вас услужити са истом љубазношћу. Овде је све могуће, да се попнете на мост Слободе или заседнете на њему са друштвом уз вино, да се делећи цигарете бескућницима спријатељите са њима, да вас у сваком тренутку нападну агресивни Роми који су тамо бројни, да брчкате ноге у једној од бројних фонтана у граду. Плод богате историје, спој различитих култура и са могућношћу немогућег, Будимпешта је заиста чардак ни на небу ни на земљи.
Последњи радови
Студентски радови25. јануар 2017.Сабета-ледено градилиште за боље сутра
Наука и уметност25. јануар 2017.“Музика је за мене све и она нема краја“
Наука и уметност19. јануар 2017.„Тешко је јер тебе мора да боли“
Студентски радови18. јануар 2017.“Ринтала сам тридесет година а данас живим као подстанар”