Почиње наплата кеса у Србији, а мишљење грађана је подељено: док неки тврде да се навике тешко мењају, други без говора остављају динар, два у маркетима. Пензионери тврде да су пластичне кесе и даље доступне код полица са воћем и да их могу узимати бесплатно. Неки су и даље скептични јер им ово изгледа као још један трик за лаку зараду трговинских ланаца, мада има и оних који у журби забораве цегере, па ипак плате кесу.
Свака особа у Србији у просеку годишње потроши 300 пластичних кеса, док на пример у Немачкој сваки становник искористи 60. Просечно време употребе једне кесе је свега 20 минута, а процес њихове разградње траје пола века. Министарство заштите животне средине почело је да наплаћује пластичне кесе у маркетима, а како ће грађани прихватити ову акцију будући да се свака куповина планира у динар.
Пластична кеса је и корисна и штетна. За куповину или контејнер идеална, али не и као украс на дрвету. У сваком случају, еколошки катастрофална. Питање наплаћивања пластичних кеса намеће се од када је Европска комисија у фебруару усвојила стратегију о пластици и донела мере које ограничавају употребу кеса, са циљем да се максимална годишња потрошња сведе на 90 кеса по особи. Оваква акција код нас се доживљава као непотребан трошак и јасно је да упућује на то да треба подићи еколошку свест грађана.
Иако у Србији праксу наплаћивања пластичних кеса за сада следи мали број компанија, међу првима која је почела је Компанија „Делез Србија“ у једном од својих трговинских ланаца „Shop&Go“, где је цена кесе два динара. Као лидер на тржишту били су спремни да први прихвате ову иницијативу, истакла је испред компаније „Делез“ директорка корпоративне комуникације Мирјана Јовашевић: „Према досадашњим искуствима са другим тржиштима, овај модел је дао најбоље резултате, смањује се потрошња пластичних кеса за 60% у нашим маркетима, јер људи почињу да носе торбе са собом. Једна оваква мера ће остварити дуготрајан успех уколико сви будемо стали иза ове иницијативе, како и остале компаније и потрошачи, тако и медији. Пластичне кесе драстично загађују животну средину, зато смо преузели мере да наш комшилук учинимо чистијим и лепшим.“
У потрази за прихватљивим решењем
Трагом овог саопштења огласили су се и остали већи трговински ланци који ипак „траже модел применљив у пракси“. Како кажу у „Меркатор С“, у оквиру кога послују ИДЕА, РОДА и Меркатор Хипермаркети, они доследно поштују све законске прописе и стандарде Републике Србије, а уједно прате све промене прописа у процесу придруживања Србије Европској унији. Директор малопродаје Лазар Марковић каже: „Разматрамо могућност о предузимању корака у правцу смањивања употребе пластичних кеса, што је директива ЕУ у циљу очувања животне средине. Верујемо да ћемо за одлуку о повлачењу лаких бесплатних кеса имати подршку огромног броја наших потрошача који ће своје навике у куповини мењати у циљу очувања животног окружења, што нам је како појединцима, тако и друштвено одговорним компанијама веома важан заједнички циљ.“
У ДМ дрогеријама, приметно је повећан број оних који у куповину долазе са својим или ДМ трајним торбама. Менаџер за маркетинг ДМ-а, Светлана Јовановић Митић је говорила о позитивном искуству смањења пластичних кеса: „Од јуна 2012. године, ДМ у Србији започео је спровођење идеје о смањењу потрошње једнократних пластичних кеса и почео да истиче еколошки прихватљивија решења која су мање штетна за животну средину. С тога при куповини у ДМ-у, купци могу изабрати памучну трајну торбу коју уколико се оштети или поцепа могу бесплатно заменити за нову.“
У Министарству заштите животне средине, потврдили су да је избацивања из употребе пластичних кеса у Србији једно од актуелних еколошких питања, а решавањем овог проблема достигли бисмо европске стандарде када је у питању квалитет живљења, истиче члан експертске групе за отпад Министарства животне средине професор доктор Александар Јововић. Он додаје да је потребно храбрости да се уђе у овакав подухват, као и да није једино решење наплата кеса, али договор са трговинским ланцима тек следи мада је у свему томе оптимистичан те мисли да ће лако наћи заједнички интерес.
Да ли су потрошачи спремни на промене?
Споменко Јордан из „Универекспорта“ каже да је трошак гратис кеса изузетно велики. Напомиње и да су пластичне кесе замењене разградивим, што је у односу на претходно стање велики напредак и да ће се они трдути да акценат буде на едукацији потрошача да пластичне кесе имају алтернативу. Ипак сматра да тржиште још није довољно зрело за укидање гратис кеса, а истовремено је сувише пасивно за увођење концепта еколошки прихватљивије амбалаже. Њихов ланац ће увек пратити захтеве својих потрошача и водити се њиховим навикама. Досадашње искуство је показало да потрошачи нису спремни на промене овакве врсте.
Још једна од компанија која још није отпочела наплаћивање кеса наводи да су спремни за спровођење ове акције, али под условима да купци не буду оштећени – тврди директор комерцијалног сектора компаније „ДИС“ Ненад Јелић. „Кесе у нашим објектима су и даље бесплатне, то је део услуге коју пружамо потрошачима. Наша компанија само прати захтеве купаца. Уколико се то у наредном периоду промени, подржаћемо ову акцију. Важно је да се ово не искористи да неко зарађује на томе, него да се нађе што поштенији модел.“
Акција укидања пластичних кеса унела је немир међу произвођачима пластике у Србији. Око 2000 радника који се баве производњом пластике страхују од ове мере Министарства, наводи радница компаније „Јена Пластика“ Снежана Ђурић: „Избацивање кеса из радњи или њихова потпуна забрана коришћења могло би да доведе до смањења нашег посла, чиме би се смањила и потреба за радницима у индустријама које се баве пластиком. У јавности се подигла прашина око приче штетности пластичних кеса, иако оне у укупном отпаду утичу јако мало. Ми као радници, залажемо се за то да се пронађе мера која неће угрозити наше пословање.“
Циљ – годишње по особи 90 кеса
Министар за заштиту животне средине Горан Триван недавно је рекао да ће Србија смањити употребу пластичних кеса на 90 по особи годишње до краја 2019. године јер је потребно време да се изнађу најбоља решења. Могло би се рећи да грађани, кад је реч о коришћењу пластичних кеса и последицама које из тога произлазе, нису довољнио информисани. Будући да се то најбоље одрази када осети новчаник, можда ће почети да рачунају да ли је боље имати неку алтернативу уместо плаћати кесу.
