Господарица која мами младе жртве нудећи им лажно самопоуздање, контролу емоција и тела. Почиње безазлено, неприметно, а завршава се неретко трагично. Попут болести зависности сваки дан постаје зачарани круг из ког се не може извући само снагом воље. Њен циљ је преживети без живота. Анорексија.
,,То су били најгори, али и најлепши дани мог живота. Звучи болесно, али тако сам се осећала, у том мазохизму сам пронашла свој унутрашњи мир. Све сам доживљавала као мршаве, све сем себе. Загледала сам ноге других девојака и дивила се њиховој мршавости. Дан сам започињала мерењем, та активност ми је постала омиљена, али и најомраженија уколико би бројке показале 100 грама вишка. Увек је било вишка. Када погледам у огледало нисам видела особу на коју су други упирали прстом, видела сам тело за које се лепи масноћа. Бацала сам храну, крила је испод одеће, када су ме родитељи посматрали јела сам, али бих после оброка трчала, шетала, играла, било шта, само да избацим тај отров из себе. Мислила сам да контролишем свој апетит и да са овом игром могу да престанем кад год пожелим”, говори Катарина П. Седамнестогодишња девојчица која је са тежине 56 килограма спала на 37. Оно што је она проживела борећи се против себе не може схватити нико ко мисли да је то био њен избор.
,,Момци ме нису интересовали, иако би то требало да се дешава у мојим годинама. Размишљала сам само о томе како да што мање хране унесем, а тренирањем да јој не дозволим да ме заведе. Могла сам да издржим дан на само неколико јабука. Тако сам се моћно осећала, као да нико не може да ми одузме оно што имам. Контролу у животу. Смешно. Облачила сам кратке сукње, узане ствари, све оно што сам пре имала чиме да попуним. Моје слабашно тело пуцало је од самопоуздања. Први аларм био је губитак циклуса. Следећи опадање косе, малаксалост, слаба циркулација. Ноћима нисам могла да спавам због страха. Схватила сам да из игре не могу изаћи, а нисам била сигурна ни да желим.”
Желим да будем анорексична. Не, овај поремећај у исхрани не функционише по принципу жеље, већ пре патње. Скривене емоције, породични проблеми, наметнут перфекционизам доводе до покушаја младе особе да се на неки начин избори са животом и одрастањем које не схвата. Попут преједања код особа које су несрећне, анорексија обузима најчешће интелигенте особе, са мањком самопоуздања, особе које имају неадекватну перцепцију о свом телу или им професија намеће фигуру од које одступају. Храна је њихов излаз, покушај да одреагују на ситуације на које немају спремно решење. Када опсесија храном постане једина сигурност у животу, онда је већ касно одупирању. Болест узима све. Последице су ту за цео живот, шум на срцу, немогућност рађања, пропадање организма, а све због мршавости. Да ли вреди?
Она је успела. Извукла се, иако се истовремено борила да остане уз своју стену, ослонац самопоуздања. Имала је то, али је губила себе и живот око ње. Није било лако, чак штавише болно, али је ту бол искористила да постане боља особа, да цени живот и оно што он пружа. Успела је уз помоћ породице, психолога, карактера и животних момената који су јој показали шта може да изгуби. Одувек је желела децу.
Код нас не постоји организована здравствена служба која може да пружи помоћ оболелима од анорексије. Понегде се могу пронаћи специјализовани психолози који познају ову област, али поред њих неопходан је и преглед нутриционисте, ендокринолога, помоћ психијатра када особа почиње да враћа здраву тежину како би се она и одржала. Медији могу помоћи, мршавост није синоним за лепоту. Профит од реклама доноси плате, али фабричке пропорције нису реално оствариве. Друштво их намеће, несвесно штете коју узрокује. Борбу не добијају сви.
Једном излечен од анорексије, не значи и заувек.
Последњи радови
Мисао дана23. новембар 2013.Цитат- Мисао дана20. август 2013.Мисао дана
Студентски радови15. август 2013.Професори страхују од закључивања оцена- Мисао дана14. август 2013.Мисао дана