Боје немају пол

Ауторка: Александра Павловић

„Розе је за девојчице, а плаво за дечаке“, ово је само једна од многобројних фраза са којом смо се сусретали током детињства, одрастања и фраза којом се и данас већина родитеља руководи. Фраза довољна да направимо поделу боја по половима. Људи често знају да слепо прихватају одређене поделе, разлике и фразе, а да зараво нису ни свесни одакле је њихов извор.

Беле хаљинице за све

Почетак 19. века мода за децу готово да није ни постојала. Све бебе су биле облачене у беле хаљинице без обзира на пол. То је био далеко практичнији ,,тренд“ из неколико разлога. Лакше су биле хаљинице због мењања пелена. Флеке су се лакше уклањале, јер је бела боја подложна избељивању, а међу децом нису постојале никакве разлике по питању гардеробе.

Пре сто година тренд је био обрнут

Појављивањем првих магазина, који су тада диктирали модне трендове, и продавница за бебе у којима постоје сортиране ствари за дечаке и девојчице навело је родитеље да прате њихове трендове. Али 1918. године важила је супротна фраза од данашње, те је розе боја била намењена дечацима, а плава девојчицама. Розе боја је деловала снажније и интензивније, док је плава била нежнија и више приличила девојчицама. Међутим, као што то обично бива са одређеним прогресом ствари се мењају, тако да ни овај тренд није остао исти.

Несвесно правимо поделу

Напредак медицине у сазнавању пола детета пре самог рођења, подстакло је многе дизајнере да продају своје новоосмишљене креације и тада већ нов тренд „плаво за дечаке, а розе за девојчице“. Kасније су и рекламе потпале под ту тематику, па су ствари намењене женама углавном биле у ,,женским тоновима“ и тако их додатно привлачиле да их купе. Оглашивачи врло свесно знају укус и размишљање људи и константно их прате. Па смо од боје гардеробе за дечаке и за девојчице дошли до играчака за дечаке и за девојчице , па данас увелико стижемо и до поделе књижевности по полу, а да ни сами нисмо свесни разлога.

Заваравани маркетиншким триковима и новим трендовима родитељи несвесно од рођења уче децу и навикавају на поделу по бојама. Обманом наших чула људи постижу профит од тога. Те стога имамо преко плаве јакне за дечака, целу собу окречену у плаво. Питање зашто плаво постаје сувишно, јер је одговор логичан. У плавој соби за дечака неретко можемо да налетимо и на аутиће, плишаног спајермена, лопту за фудбал… Али овакве ствари су само увертира у неке много значајније поделе које је човек сам измислио. Од баналне поделе на мушке и женске боје, људи су почели да праве поделе и на књижевност, серије, спорт, професије. А све ове ствари су нам заправо погрешно наметнуте од детињства. Навикавањем на њих унапред дајемо свој суд о људима, а да их нисмо ни упознали.

Данашњи трендови су се доста измењали, па имамо пуно примера неутралних ствари. Оверсајз дуксева и одела које носе оба пола без икаквих чудних погледа околине. Али далеко од тога да су подела боја, а касније и многе друге поделе изгубиле своју битку.

Овим донекле примитивни ставом и судом о људима на основу њиховог пола и боја које носе, или књига које читају, фризуром коју носе, професијом којом се баве понекад знамо да сурово етикетирамо одређену особу или групу људи, а да ми као дрштво нисамо ни свесни због чега смо то заправо урадили.