Библиотеке се не праве, оне расту

Кнез Михаилова 56. Некада хотел Српска круна, а од 1986. године на овој адреси налази се Библиотека града Београда. Међутим, она постоји и много раније. Једна од најстаријих престоничких установа културе отворена је 11. јануара 1931. године. Након неколико промена адресе, Библиотека и Музеј града Београда од 1935. године налазе се у тадашњој улици Књегиње Љубице, а данашњој Змај Јовиној улици, број 1. Захваљујући интересовању читалаца Библиотека почиње да се шири, отвара нова одељења, па зграда у којој су књиге до тада биле смештене постаје претесна. Седамдесетих година Библиотека добија на коришћење неке просторије у згради у Кнез Михаиловој 56, у коју ће се деценију касније и преселити.

Читав век пре него што ће се књиге преселити на нову адресу, богати трговци из Београда изградили су хотел који се звао Српска круна. Један од најмодернијих и најбоље опремљених хотела у земљи у то време потпуно је преуређен за потребе Библиотеке. На месту где су некада биле хотелске собе, пивница, ресторан, данас се налазе модерно опремљене читаонице и сале. Нову зграду Библиотеке града Београда отворила је Десанка Максимовић, речима: „Да смо три века тражили где ћемо је ставити, не бисмо јој боље место нашли“.

Једна изрека каже да се библиотеке не праве, већ расту. Библиотека је 11. јануара ове године прославила 80 година постојања, односно Дан библиотеке. Сада већ традиционално, на тај дан се додељује награда најбољем библиотекару. Награда носи име Марије Илић – Агапове, која је била прва управница Библиотеке.

Деведесетих година број читалаца је опадао, али број књига је растао. Данас Библиотека располаже са готово два милиона јединица, у 13 општинских библиотека. Само у централној згради Библиотеке налази се преко 350.000 различитих наслова.

„Ту и тамо нађе се нека књига да је нема у библиотеци, али то је ретка појава. Углавном их има“, прича један од корисника прве и највеће јавне компјутеризоване позајмне библиотеке у земљи.

На месту где се некада налазила Библиотека града Београда, у Змај Јовиној улици, данас се налази Одељење старе и ретке књиге и књиге о Београду, тзв. Завичајно одељење. У њему се чува преко 20.000 наслова, којима је главна тема Београд.

„Пре осам година изашла је књига „Улице и тргови Београда“, коју је уредило наше Завичајно одељење. У два тома пописане су све улице и тргови града Београда, од почетака па до данас“, каже начелница одељења за културне догађаје Сара Ивковић Марковић.

У саставу Библиотеке налази се галерија Атријум, која постоји више од двадесет година. У њој се сваке друге недеље одржавају изложбе академских сликара, договорене унапред за читаву годину, али и перформанси, па чак и модне ревије.

Оно што посебно привлачи пажњу у Библиотеци је Римска дворана. У овом археолошком налазишту често се одржавају различити уметнички, образовни и културни програми. На првом спрату налази се и тзв.Вукова сала, погодна за одржавање конференција и семинара. На зидовима ове просторије изложене су уметничке слике посвећене Београду, а централно место заузима портрет Вука Караџића, по коме је сала и добила име.

Током протеклих 80 година, српско библиотекарство суочавало се са бројним препрекама. Међутим, и поред тога оно је опстајало. И напредовало. За две деценије Библиотека града Београда прославиће читав век постојања. Можда до тада и ова зграда у Кнез Михаиловој улици постане претесна.