Студентски радови

Бања у којој су уживали Обреновићи и Карађорђевићи

3. август 2018.
Нађа Михајловић

Година је 1835. Кнез Милош Обреновић упућује захтев да се ураде хемијске анализе свих лековитих вода не би ли се утврдило које то заиста јесу, те да би се отпочео рад на развоју тих подручја. Барон Сигмунд фон Хердер извршио је у Бечу стручне анализе и утврдио да постоје изразита лековита својства вода Брестовачке бање, упоредивши њене изворе са водама познатих природних лечилишта у Тиролу и Швајцарској.

Две године касније, 1837, кнез Милош који је боловао од реуме, те су воде Брестовачке бање биле изузетно погодне за његову болест, почиње са изградњом бање. Први објекат који је кнез изградио био је конак за њега. Након изградње конака, изграђена су купатила, а потом и објекти за бесплатан смештај сиромашних болесника који су били задужбина хајдук Вељковог брата, а који су порушени између два рата.

Табла са натписом „Конак кнеза Милоша из 1837. године” говори нам да се налазимо испред скоро две стотине година старог здања које је било омиљено место за одмор и лечење једне од најзначајнијих личности српске историје.

Споља конак кнеза Милоша одаје приказ грађанске архитектуре из прве половине 19-ог века. Приземна грађевина, грађена у бондруку, правоугаоне основе, оријенталног турског стила какве су се могле виђати у варошима тек ослобођене Србије 19-ог века. Десно од улазних врата смештен је доксат, врста трема какви су грађени на старим варошким кућама. Овај дрвени доксат, окружен брезама које стварају окрепљујући хлад, могао би да представља савршено место за бањски одмор и заклон од јулског сунца, да његову лепоту не урушава по која празна лименка пива и покоји чеп. Али ништа чудно, с обзиром на то да се у поточићу испред самог конака могу уочити и пивске флаше, старе чизме и друге врсте отпадака.

Но, мирис старог времена којим одишу бели зидови и дрвени стубови, чинећи ову чудесно умирујућу грађевину аутентичном и јединственом у овом крају, одводе нас у деветнаести век, време новосолобођене Србије која тек почиње да се изграђује.

По уласку у конак дочекује нас кнегиња Љубица. Друштво јој праве остали чланови династије Обреновић чији портети се налазе у предворју, или улазној соби, која води на две стране у по још две просторије. На поду је црвени ћилим, а на зидовима нека од првих издања Новина Србских и родослов династије Обреновић.

Уласком у прву просторију са леве стране сусрећемо се са сликом барона Хердера који је кнезу указао на лековитост вода ове бање. Ова соба носи назив „Турска соба” јер осликава период пре кнежевог доласка у Брестовачку бању. У соби се налази и портрет Пазван Оглуа, главног човека Видинског пашалука, тадашње границе са Турском. Јер је кнез Милош, поред тога што је у бању долазио на одмор, користио могућност да овде обавља и државничке послове. Осим да би лечио реуму, разлог што је кнез Милош подигао конак у овој бањи био је и близина Видинског пашалука. Историјски списи који су изложени у овој просторији, сведоче да је кнез први пут у Брестовачку бању дошао крајем августа 1834. године, само годину дана након ослобођења ових крајева од Турака и присједињења Србији.

Поред  „Турске собе” смештена је „Етно соба”, у којој је изложена ношња из прве половине 19-ог века. Облачење бањских гостију првих деценија по ослобођењу Тимочке крајине од Турака, као и кнеза Милоша, чланова његове породице и пратње, обележено је оријенталним утицајима. Вазални однос Србије према Турској, заступљеност оријенталних заната и одећа турске владајуће класе, прихваћен је код српског газдинског слоја као модел и значајно је утицала на начин одевања у градским срединама. Основни елементи женског костима били су либаде, џубе, антерија, минтан, шалваре, фес са кићанкама и папуче разних боја; а мушког антерија, гуњ, чакшире, јелек, јеменије, тозлук, вунене чарапе, свилени појасеви, фес и папуче. Ови одевни предмети били су израђени од скупоцених материјала, углавном чоје, и украшени гајтанима и тракама. Од ондашње грађанске ношње у соби доминирају јелеци украшени златовезом и сребровезом. Јелеци који су данас изложени у овој просторији некада су украшавали наше највиђеније грађане, чланове династије Обреновић. Поред ношње у соби се могу видети оријентални елементи покућства. Ова соба одише грађанским начином живота 19-ог века.

Прва просторија са десне стране је такозвана „Српска соба”. Кнез Милош је приликом свог боравка у бањи водио и пратњу, у којој је била и лична гарда, одевена у сиво црне униформе, организована по узору на руску гарду, а чинили су је искључиво синови кметова. У личној пратњи кнеза била је и књажевско-србска банда на челу са капел мајстором Јозефом Шлезингером, једним од првих образованих музичара у тек ослобођеној Србији. Банда је свирала маршеве, арије, песме и игре, а у свечаним приликама је пратила хор чиновника из кнежеве свите. Парадне црвено плаве униформе кнежеве банде, украшене су златним детаљима. А и свечана одежда кнеза Милоша сведочи о његовим  аудијенцијама и раду у Брестовачкој бањи.

„Милошева соба” била је прилагођена за одмор и лечење. Кнез је за време поподневног одмора захтевао апсолутни мир у бањи. Испод прозора, дуж зидова простиру су се миндерлуци прекривени тканином црвене боје и шарама која сведочи о ондашњем утицају турског оријенталног стила. Ова соба на јединствен начин пројектује слику кнеза Милоша који своје слободно време проводи одмарајући се на миндерлуку наслоњен на дугачким црвеним јастуцима. Миндерлуци са јастуцима окружују манган, што је нека врста малене пећи која је загревала просторију чак и у летњим месецима. Поред мангана налази се синија, посуда налик на велики тањир на којој се сервирала храна која је припремана у оџаклији, омаленој кнежевој кухињи са отвореним огњиштем. Храна је доношена кроз специјална споредна врата из оџаклије у просторије у којима је боравио кнез.

Прекопута конака налази се турско купатило. Овај амам је најстарији објекат на територији града Бора. Изграђен је у 18-ом веку, у периоду турске владавине, а сматра се да га је и кнез Милош користио током својих боравака у бањи. Малена врата овог малог објекта слуте да ће вас следећим кораком одвести у дубине прошлости, стотинама година уназад и оживети слике тадашњег живота у Србији. Унутар грађевине налази се басен не тако великог пречника и дубине са кружно израђеном клупом од камена и степеницама којима се силази у басен. У 19-ом веку у Брестовачкој бањи је било много више турских објеката јер су имућни Турци из Видинског пашалука често долазили у Брестовачку бању, нарочито током летњих месеци. Међутим, данас је у бањи остао само овај амам.

Брестовачка бања се у то време далеко прочула по својој лековиости. Углед који је бања стекла утицали су да она већ 1872. и званично постане лечилиште са сталним бањским лекаром. У самом конаку сачувана су сведочења ондашњих чудотворних излечења лековитим водама Брестовачке бање. Тако је у овој бањи излечено три године старо мушко дете које су београдски лекари упутули на лечење у Брестовачку бању. Нада за исцељење беше слаба, а дете се три недеље купало у лековитим водама, али је побољшање било једва приметно. Месец дана након отпуста из бање доктору је стигло писмо из Београда од дечаковог оца у коме он благосиља бању од које је његово дете без сваке друге помоћи савршено оздравило. Неколико година касније, тај младић је постао служилац војне академије.

Но, није Брестовачка бања била омиљено место за одмор само кнеза Милоша. У близини конака налази се и дворац кнеза Александра Карађорђевића. Дворац је подигнут 1856. године под утицајем романске арихтектуре која је била доминантна у то доба у Западној Европи. Кнез Александар је увео и европске начине понашања у бањи, па је живот на двору био организован по угледу на европске дворове и церемонијале, а сам кнез је из бање волео да одлази у лов. Током Другог светског рата део двора је потпуно уништен.

Некадашња могућнст прилаза двору са леве и десне стране степеницама, данас је ограничена само на ону са десне, јер је лева обрасла шибљем. Улази се у велико предворје, а са десне стране налази се велика просторија у којој су били организовани балови, данас потпуно празна. Право од улаза су степенице које воде на спрат где је поставка која описује чланове династије Карађорђевић. Из те просторије излази се на пространу терасу са које се пружа поглед на природне лепоте Брестовачке бање, конак кнеза Милоша, мост испод кога протиче поточић и дечје игралиште.

Будући да је данас у приватном власништву, већина просторија у дворцу није доступна посетиоцима, а просторије у којима се налази покоји комад намештаја није аутентичан, али је по угледу на ондашњи.

Према археолошким налазима, лековите воде Брестовачке бање су користили још Византинци и стари Римљани, те према томе спада у најстарије бање у Србији. Данас је ова бања позната као једна од пет краљевских бања у којој су се сусретале династије Обреновића и Карађорђевића. Налази се на 8 километара од града Бора смештеног у још много неистраженим лепотама југоисточне Србије.